Retka bolest, Kušingov sindrom, tako je maskirala pravi uzrok da je producentu Srđanu Obrenoviću iz Beograda trebalo dve godine da je otkrije i suoči se sa njom.
– Imao sam problem sa pamćenjem, pa sam čitao po četiri knjige odjednom da bih održavao mozak u životu. Svakog jutra sam čekao lekare sa spiskom pitanja – opisuje mi Srđan Obrenović (37) iz Beograda tek jedan svoj dan u bolnici prisećajući se najtežeg perioda u životu, kada se„šetao“ od bolnice do bolnice, od lekara do lekara i ugrožavao svoje zdravlje posledicama bolesti otkrivene tek tridesetih godina prošlog veka. Tri su uzroka da se dobije Kušingov sindrom: adenom hipofize, uzimanje kortikosteroida ili drugih hormona ili tumor na nadbubrežnim žlezdama.
Od trenutka kada je počeo da oseća umor, malaksalost i konstantnu želju za spavanjem do konačne dijagnoze i operacije tumora hipofize prošle su njegove dve najneizvesnije godine.
– Kao producent televizijskih serija i predstava u Beogradskom dramskom pozorištu, stalno sam bio u pokretu. Počeo sam da se umaram nakon dva sata sedenja, telo me je bolelo, noge su mi bile teške, nisam bio ni raspoložen za razgovor. Oči su mi iskolačile, a lice se zaokruglilo – seća se.
Srđan je odmah poslušao doktora i zbog visokog pritiska smršao dvadeset kilograma. Prestao je i da puši.
– Hemoglobin mi je bio veoma nizak pa mi je konstatovana anemija – objašnjava mi kako je prva bolest udružena sa drugim bolestima maskirala pravi uzrok Kušingovog sindroma.
– Praktično sam se lečio od posledica, a ne od uzroka.
– Dok sam obuvao čizme pukao mi je pršljen! Kosti su mi inače bile slabe, a imao sam odranije diskursherniju. Kasnije sam saznao da je uzrok za pucanje pršljena bila osteoporoza – priča.
Hematolog sa Zvezdare dijagnostifikovao je da mu gvožđe „odlazi“ zbog hroničnog gastritisa, koji je nastao zbog preteranog pijenja tableta protiv bolova u kičmi. Usledila je operacija kičme, ali tek nakon izlečenja anemije. Bolest je napredovala, bolovi su bili sve veći, nije više mogao sam ni do toaleta. Majka Mirjana i sestra Tanja, ne znajući šta da rade, čak su pomislile da ima anoreksiju, a pre toga i da se drogira.
– Posle operacije ljudi ustanu iz kreveta nakon dva ili tri dana, a ja nekoliko nedelja nisam imao snage da se pomerim. Izgubio sam mišićnu masu i izgledao kao krompir na četiri čačkalice. Dobio sam grbu na leđima i strije po telu. Bio sam niži za deset centimetara. Često nisam imao snage da udahnem punim plućima – seća se Srđan kojeg su doktori, ne znajući šta se dešava sa njim, uputili kod psihijatra.
Dok je ležao i vežbao u Institutu u Sokobanjskoj, počeo je ponovo da se umara. Usledili su novi pregledi, a pravu, konačnu dijagnozu utvrdila je endokrinološkinja iz Kliničkog centra “Dragiša Mišović”. Nakon što mu je otkriven tumor na hipofizi (žlezdi veličine oko jedan centimetar koja se zbog presudne uloge u regulaciji aktivnosti drugih endokrinih žlezda, često naziva “rukovodećom”), Srđan je operisan. Posle operacije se, kako kaže, nakon godinu dana prvi put nasmejao.
– Tri meseca kasnije izašao sam prvi put iz zgrade, nakon dve nedelje udaljio se dve autobuske stanice od kuće, a ubrzo i otišao u grad, taksijem, bez mame.
Ovaj hrabri momak se u međuvremenu povezao sa klinikama i sa udruženjima iz inostranstva obolelih i izlečenih od Kušingovog sindroma. Na fejsbuku je našao grupu Cushing’s survivors u kojoj oboleli prenose svoja iskustva, savetuju jedni druge…. Raspoložen je da pomogne bilo kom čitaocu Priča sa dušom koji ima nedoumicu u vezi sa ovom retkom bolešću.
Vratio se poslu u Beogradskom dramskom pozorištu i trudi se da nadoknadi propušteno. Naučio se strpljenju i pozitivnim stvarima i viđa se sa ljudima sa kojima to nije uspeo u poslednje dve godine. Posle svega kroz šta je prošao, kaže, da ne postoji problem koji ne može da reši.
Tekst i foto: Nenad Blagojević, www.pricesadusom.com
