Postoje stvari koje sigurno niste znali o najomiljenijem povrću na svetu – krompiru! Iako u svetu postoji mnogo vrsta krompira, u svakodnevnoj ishrani razlikujemo dve, i to po boji kore – beli i crveni krompir. A jeste li probali plavi krompir?
PLAVOLJUBIČAST KROMPIR
Sve je popularniji “egzotičan” krompir plavoljubičaste boje. Stručnjaci objašnjavaju da nije reč o GMO povrću nego starinskoj sorti koja se u Južnoj Americi, pradamovini krompira, uzgaja već hiljadama godina. Plavoljubičasta boja potiče od biljnog pigmenta antocijanina koji se ubraja u grupu fitonutrijenata nazvanu flavonoidi. Antocijanin daje biljkama crvenu, ljubičastu ili plavu boju (npr. ima ga u borovnicama, višnjama, kupinama…) i snažan je antioksidans koji sprečava oštećenje ćelija i deluje protivupalno.
Plavi krompir pri kuvanju ili pečenju ne gubi boju nego je samo neznatno menja, a ukus mu je sličan kao i kod klasičnih vrsta krompira. Prikladan je za spremanje svih jela kao i klasičan krompir, a zbog boje je vrlo dekorativan za krompir salatu, pire, pomfrit…
PUN VITAMINA C
U ovom povrću ima dosta vitamina C, kao i vitamina B6 (piridoksin) i vitamina K, a od minerala krompir sadrži znatne količine bakra, cinka, fosfora, kalija, kalcijuma, mangana… Ima i visokokvalitetni skrob, belančevine i prehrambena vlakna.
KORA VAŽNA
Naročito je krompirova kora koncentrovani izvor prehrambenih vlakana, vitamina, minerala i mnogih hranljivih materija. Zato, ako vam je dostupan ekološki uzgojen krompir, preporučuje se da ga jedete s korom (neposredno pre pripremanja samo pod hladnom tekućom vodom uklonite prljavštinu četkom, pa nožem uklonite oštećenja s krompira). U narodnoj medicini, od krompirove kore priprema se čaj koji se koristi u lečenju tumora.
NE GOJI
Jedna od najvećih predrasuda o ovom povrću je da je to namirnica koja goji. Krompir se zapravo ubraja u dijetalne namirnice koje su poželjne za održavanje normalne telesne težine. Problem je u tome kako se krompir priprema – kalorije dobija dodavanjem masnoća i prženjem. U 100 grama krompira ima 85 kalorija, dok pomfrit ima 270 kalorija, a čips 568 kalorija. Ni smrznuti krompir, spreman za prženje, nije dobar izbor jer je industrijski pripremljen i obrađen hemijskim sredstvima odnosno aditivima.
KUVAJTE NA PARI
Smatra se da je krompir najhranljiviji i najlekovitiji ako je kuvan ili pečen u ljusci bez dodavanja masnoća. Ako gulite krompir, preporučuje se 10-minutno kuvanje na pari (isecite ga na kockice veličine 12 milimetara), a ne kuvanje u vodi jer tako gubi mnogo hranjivih materija.
KRITIČNO ČUVANJE
Ako se krompir čuva predugo ili ako se ne čuva u prikladnim uslovima, može dobiti zelenu boju ili početi da klija. Ove promene uzrokuje nakupljanje solanina, otrovna alkaloidnog jedinjenja koji ne samo što menja ukus krompira nego je štetan za zdravlje. Može izazvati glavobolju, mučninu, povraćanje, proliv, tegobe s disanjem i krvotokom. Zato je pre pripreme jela potrebno krompiru odstraniti klice i zeleni deo.
NIKAKO U FRIŽIDER
Krompir se ne sme čuvati u frižideru jer će dobiti nepoželjan ukus, ali ne zbog niske temperature nego zbog vlage u frižideru. Stoga je za čuvanje krompira najbolje vrlo sveže mesto, suvo i tamno poput podruma. Stavite krumpir u platnenu ili papirnatu kesu i čuvajte ga na svežem i tamnom mestu. Mladi krompir se mnogo brže kvari pa se čuva samo nedelju dana.
DODAVANJE LIMUNA
Krompir valja prati i seći neposredno pre pripremanja da pri dodiru s vazduhom ne promeni boju. Ako ne možete da spremate krompir odmah nakon što ste ga isekli, stavite ga u posudu s hladnom vodom u kojoj je malo limunovog soka (1 kašika limunovog soka na 2 šoljice vode). Tako “meso” krompira neće potamneti i tokom kuvanja će sačuvati oblik.
Izvor: www.ordinacija.hr