Iako više od 75 odsto ispitanika smatra da je zdravija ishrana važna, manje od 4 odsto njih naglašava da se u praksi hrani zdravo. Glavne barijere koje su naveli ispitanici su nedostatak vremena, novca, stres i uklapanje u socijalno okruženje. Ipak podatak koji je mnoge nutricioniste naveo na razmišljanje je da svaki četvrti ispitanik preskače doručak u toku radne nedelje. Istraživanje o navikama u ishrani ljudi u Srbiji sproveo je maloprodajni lanac Delez Srbija. O ovim rezultatima razgovarali smo sa nutricionistom Ana Todorović koja je i dijetetičar i stručnjak iz oblasti Javnog zdravlja, inženjer oprerativnog i strateškog menadžmenta. Za čitaoce portala Zdrava i prava otkriva šta je esencija zdravije ishrane.
Kako gledate na pojavu branča? Da li je kasni doručak adekvatna zamena za pravi doručak?
Branč je postao pravi trend i ovaj obrok koji je kasni doruučak ili rani ručak, odnosno kombinacija ta dva se pokazao idealnim za vikend kada mnogi žele da odspavaju duže, uživaju u dugom ispijanju jutarnje kafe i obeduju sa svojom porodicom na okupu.
Sa tog stanovišta branč je odličan, ali sa aspekta nutricionista on ipak nije adekvatna zamena za pravi doručak, ali ako se povremeno sprovodi ne predstavlja problem.
Kada treba da jedemo u odnosu na to kada ustanemo?
Idealno vreme za doručak jeste sat vremena nakon buđenja. Organizmu je ipak neophodno izvesno vreme za razbuđivanje i prve jutarnje rituale. Preporuka za prve jutarnje rituale je čaša mlake vode sa limunom ili sa medom. Na taj način se i organi za varenje pripremaju za rad, pokreće se rad creva, želudačni sokovi i enzimi neophodni za dobro varenje. Obzirom da mnogi ne osećaju glad tako brzo po buđenju mogu sačekati još sat vremena i doručkovati najkasnije dva sata nakon buđenja, što nekima ne prija, ali vremenom to može da se uvreži kao navika .
Preporuka je da se kafa pije nakon doručka, a ne uobičajeno po buđenju.
Šta čini savršen doručak?
Savršen doručak se razlikuje od osobe do osobe, zavisi od ukusa i od afiniteta. Ono što treba da ispuni jeste zastupljenost – belančevina, masti, uglenih hidrata, ali u njihovom najboljem obliku. Tako koncipiran doručak daje energiju za nesmetano obavljanje dnevnih aktivnosti, daje osećaj lakoće, dobrog raspoloženja, drži sitost.
Primeri kvalitetnog i zdravijeg doručka
1.Prepečen hleb od integralnih žitarica
Tanak namaz putera
Kuvano jaje
Ceđena pomorandža
2. Ovsene pahuljice
Čija seme
Sirovi badem
Sirovo seme bundeve golice
3 – 4 brusnice ili manja jabuka
Grčki jogurt ( u koji se potapaju navedeni sastojci)
3.Kačamak sa mladim sirom i mladim kajmakom
Da li je zaista zdravija hrana skupa ili je samo skuplja?
Zdravija ishrana je, može se reći skuplja, ali samo kada su pojedine namirnice u pitanju kao što su avokado, koštunjavi plodovi, hladno ceđena ulja, losos… A one ne moraju da budu esencija zdravije ishrane. Uz dobro planiranje , “pametnom” kupovinom cena je približna ili čak ista, a uticaj na zdravlje višestruk. Obzirom da su prva asocijacija na zdravu ishranu voće, povrće, integralne žitarice, voda kao idealan napitak dolazimo do zaključka da zdrave namirnice zaista nisu preskupe, osim kada željimo možda neke egzotičnije varijante ili namirnice koje nisu sa našeg podneblja i slično.
Koliki unos kalorija je optimalan za žene, decu, muškarce?
Kalorijski unos je individualan od pojedinca do pojedinca. Razlikuje se osim u odnosu na pol i na uzrast i u odnosu na dnevne aktivnosti i vrstu posla koju osoba obavlja.
Deca 2 – 3 godine 1.250 – 1.350 kcal
Predškolci 1.500 – 1.600 kcal
Školska deca 1.600 kcal – 1.900 kcal
Adolescenti 2.500 kcal
Žene – 2.200- odnosi se na žene koje obavljaju kancelarijski posao
Muškarci od 2.500 kcal pa naviše, zavisno od vrste posla koji obavljaju
Kako gledate na pojavu trendova i u ishrani? Često se menjaju, šta vi mislite o tome?
Trendovi u ishrani se konstantno menjaju, budu u ekspanziji određeno vreme dok ne budu zamenjeni nekim drugim. Ono što je negativno jeste činjenica da oni nekad umeju da budu isključivi – npr. mesna dijeta ili isključuju potpuno unos nekih namirnica a to ne možemo reći da je esencija zdravije ishrane. Ukoliko dugo traju mogu imati dalekosežne posledice – pojavu anemije, poremećene laboratorijske parametre, opstipaciju… Pravilna ishrana uvek treba da zadovolji skledeće kriterijume, a to je da je umerena i raznovrsna. Osim toga treba da bude individualno prilagođena pojedincu – njegovim potrebama, polu, uzrastu i prvenstveno zdravstvenom statusu.Zbog svega navedenog uvek je neophodno da, ukoliko osoba želi promene u načinu ishrane, a u cilju poboljšanja zdravlja, redukcije telesne mase ili regulacije npr, dijabetesa na prvom mestu potraži pomoć stručnaka.
Izvor: Zdravaiprava