Hranimo li telo ili emocije? Kako da prepoznamo i sprečimo emocionalnu glad, otkriva nam Mr sci.ph Ivana Gojković, Health Coach.
Hrana je energija koju svakodnevno unosimo u vlastito telo. Ona ne samo da hrani naše ćelije i omogućava našem telu da nesmetano obavlja svoje fiziološke i metabolične funkcije, već hrani i naše raspoloženje, naše emocije i našu dušu.
Hrana ima fundamentalan uticaj na naše celokupno zdravlje. Njena nutritivna svojstva predstavljaju pogonsko gorivo za naše telo. Međutim, njena vibratorna svojstva prevazilaze njen nutritivni značaj.
Način na koji biramo hranu za sebe, kakav je kvalitet namirnica koje dajemo telu, pod kakvim okolnostima ih konzumiramo, da li smo ih pripremali sa puno ljubavi kod kuće, ili smo trknuli do obližnjeg restorana na obrok?
Da li jedemo u miru i tišini, pažljivo zvačući hranu i uživajući u aktivaciji čula, ili pak jedemo dok vozimo, odgovaramo na poruke, ili dok pratimo omiljenu seriju na tv-u? Hranimo telo ili emocije?
Nažalost, hrana pored svoje primarne funkcije služi i kao jedan od najčešćih “skretača pažnje” od suštine. Lakše nam je posegnuti za čokoladicom, nego preispitati koliko smo udobni u spostvenoj koži.
Hrana nije gorivo samo za naše telo, već unosom hrane mi hranimo naša uverenja, naše obrasce, naše emocije.
Hranom možemo uneti u svoje telo divnu,pozitivnu energiju, lakoću, lepršavost, ali isto tako možemo nahraniti i našu ljutnju, bes, tugu ili emocije.
Zato priča o hrani ne bi trebalo da ikada ima primese trenda, već je priča o hrani esencijalna potreba današnjice.
Izbor hrane i naš odnos prema njoj su najbolji pokazatelji našeg trenutnog emocionalnog stanja.
Kada primetite da imate neodoljivu potrebu za grickalicama, vrlo verovatno ste samo tužni i frustrirani.
Potreba za slatkišima i kolačima nagoveštava tugu i depresiju.
Potreba za masnom hranom nagoveštava osećaj praznine u nama.
Slana hrana asocira na stres i anksioznost.
Potreba za jako začinjenom hranom nagoveštava nedostatak avanture u životu.
Zato je veoma važno imati iskren odnos prema sebi, reći sebi istinu brže i time proceniti kada i kom momentu jedemo zato što smo istinski gladni, a ne zato što smo nezadovoljni, usamljeni, ili ljuti na nekog. To je trenutak da se zapitate telo ili emocije šta zapravo hranite?
Da li osećamo fizičku ili emocionalnu glad?
Naredni put kada osetite glad možete se zapitati:
1.Kada je bio moj prethodni obrok?
Ako ste jeli pre samo dva sata, a ovog momenta osećate neodoljivu potrebu za unosom nove doze hrane postoje samo dva razloga za to:
A. Ili vaš prethodni obrok nije bio dovoljno nutritivno i kalorijski bogat
B. Nemate realnu, fizičku glad, već emocionalnu glad
- Kako se sada osećam?
- Da li mi se jede nešto konkretno, ili bilo koja hrana može da zadovolji moju glad?
Emocionalna glad
•Osećaj gladi se javlja odjednom;
•Potreba za specifičnom hranom (npr. “Jede mi se čokolada”…);
•Samo trenutak ranije ste imali osećaj sitosti, već sada imate neodoljivu potrebu za unosom hrane;
•Morate jesti “momentalno”;
•Međutim iako ste imali neodoljivu potrebu za konkretnom hranom, kada je zadovoljite nemate osećaj užitka;
•Nemate osećaj kada je dosta, već jedete do momenta “prejedanja”
•Često se nakon obroka javlja osećaj krivice
Fizička glad
•Javlja se postepeno;
•Osećaj da glad dolazi iz stomaka (osećate prazninu u crevima);
•Osećaj gladi se može zadovoljiti bilo kojom hranom, nije neophodno da to bude isključivo konkretna hrana;
•Jedete do momenta sitosti;
•Ne javlja se osećaj krivice nakon obroka.
Odnos koji imamo prema hrani je jedan od najboljih pokazatelja kakav je naš odnos prema uživanju u životu.
Kvalitet namirnica koje biramo za pripremu vlastitih obroka je često pokazatelj toga koliko smatramo da vredimo, da li vredimo dovoljno da znamo da naše telo zaslužuje najbolju i najkvalitetniju hranu. Ili nam je potpuno svejedno šta nudimo telu.
Važno je znati da kvalitet nije usko vezan za finansijsku vrednost hrane.
Najkvalitetnija hrana je hrana koja dolazi iz prirode. Voće i povrće je svima dostupno.
Birajte hranu pametno. Ne komplikujte pripremu vaših obroka, uvek se sjetite da je manje više. Ne treba vam previše sastojaka za pripremu smutija, dovoljno je da vaš smuti ima max tri sastojka. Dozvolite svakoj komponenti da ispolji svoje maksimalno dejstvo na telo.
Najkvalitetniji obroci su najjednostavniji obroci.
Ne kupujte hranu praznog stomaka, istraživanja pokazuju da smo tada itekako skloni preterivanju i impulsivnoj kupovini.
Pripremajte hranu za sebe i svoju porodicu u kućnim uslovima.
Setite se kako smo uživali kao deca dok smo svi bili na okupu za porodičnom trpezom. Priprema hrane u kućnim uslovima ima dubok značaj- držati porodicu na okupu.
Osim toga znaćete kakav je kvalitet svake iskorišćene namirnice i sa koliko ljubavi ste pripremali vašu hranu. Savetujem da izbjegavate pripremu obroka u stanjima tuge, depresije, ljutnje…tada je odličana opcija da okrenete broj omiljenog restorana i poručite obrok za vas i vaše ukućane.
Naučimo se da zdrav odnos prema hrani znači i zdrav odnos prema sebi.
Što više vodimo računa o tome šta jedemo, pod kojim okolnostima, sa koliko svesnosti utoliko smo bliži sebi. Svojim esencijalnim potrebama i iskonskom užitku u životu.
Autor: Mr sci.ph Ivana Gojković, Health Coach/Love Sensa
