Kako dijete utiče na telo i duh? Priča nam je svima poznata. Sigurno ste do sada mnogo puta bili na dijeti, odricali se omiljene hrane, gubili kilograme, pa ih opet vraćali… A da li ste se ikada zapitali šta se dešava u vašem telu kada promenite režim ishrane?
– Svaka dijeta utiče na telo i psihu, zato joj pametno pristupite. Kako biste ostvarili cilj, neophodna je mentalna priprema i odluka da promenite način ishrane i loše navike. Popularne dijete, koje obično nisu nutricionistički opravdane, loše su rešenje jer ćete s takvim dijetama krenuti korak napred i ubrzo se vratiti dva ili tri koraka nazad – kaže Jasna Anđelković, nutricionista.
Mišići
Ako dnevno ne unosite dovoljno kalorija, smanjuje se nivo glukoze u krvi, osnovnog izvora energije. Da bi nadoknadilo manjak energije, telo počinje da razgrađuje glikogen iz mišićnog tkiva i da iz njega sintetiše glukozu potrebnu za rad mozga i tela. Gubitak mišića usporiće bazalni metabolizam, pa će vaše telo početi da sagoreva mnogo manje kalorija nego pre dijete.
Prva kriza posle dve nedelje
Pre nego što krenete s dijetom, konsultujte se s nutricionistom jer posledice loših izbora ponekad mogu da budu opasne po organizam. Ukoliko je vaša dijeta izbalansirana i zadovoljava sve vaše potrebe, stanje organizma biće mnogo bolje.
– Zbog pravilne ishrane neće vam pasti glukoza, pa će telo, umesto mišića, sagorevati masno tkivo. Međutim, posle dve nedelje sagorevanje masnoće će se smanjiti zato što će organizam pokušati da se odbrani od gladovanja i tako održi telesnu težinu. Ovaj period koji obično traje desetak dana i jeste najkritičniji jer tada mnogi, misleći da ne napreduju, prekrše dijetu.
Period stagnacije se ciklično ponavlja, ali je zato važno da znate šta je razlog tome i da ne odustajete, posle stagniranja topljenje masnoće se nastavlja. Sigurno već znate da ćete smršati samo ukoliko potrošite više kalorija nego što ih unesete. Ali možda ne znate da fizičkom aktivnošću morate da se bavite tačno dva sata posle jela zato što tada nivoi šećera i insulina počinju da opadaju, pa je sagorevanje masti najintenzivnije.
– Kada insulin počinje da opada, pankreas proizvodi hormon glukagon, koji razgrađuje masne ćelije. Ukoliko pak počnete da vežbate dok je insulin visok, dakle sat vremena posle obroka, telo će sagorevati šećer, a sve ono što ne uspe da obradi otići će u masne ćelije.
Raspoloženje
Posle nekoliko dana držanja dijete možete osetiti da ste depresivni i nervozniji nego inače. Kada ste na dijeti, zbog promene metabolizma dešavaju se promene i u mozgu, i to na nivou neurotransmitera. Tačnije, nivo serotonina, hormona sreće, opada, što za posledicu ima neraspoloženje i strepnju.
Najteža je mentalna borba
Da li ste ikada osetili da čim krenete na dijetu sve što želite jeste da jedete? Čak i ako niste neko ko mnogo obraća pažnju na hranu, iznenada postajete opsednuti njom. Razmišljate o tome šta će biti vaš sledeći zalogaj, obrok, užina… Šta se zapravo dešava? Nemojte se iznenaditi ako počnete da čitate recepte ili da sanjate omiljeni kolač. Poruka je jasna: telo i duh traže hranu.
Prekršili ste dijetu?
Svima se dešava da prekrše dijetu. Ne brinite, to je ljudski, ali važno je da se odmah vratite na stari put. U toku jela možete da osetite kako vam je teško da se kontrolišete, da vam je apetit ogroman i brinete zbog toga. Nemojte da krivite sebe jer to je potpuno normalna reakcija organizma, ostatak od starih vremena kada je glad bila česta pojava u ljudskoj istoriji. Posle perioda gladi našim precima je bilo sasvim normalno da jedu i pomalo i preteruju u tome da bi telo obezbedilo zalihe kalorija za gladne dane. Dakle, posle gladovanja apetit je uvek jači, ali se ubrzo i normalizuje. Zato je jako važno da budete strpljivi dok ste na dijeti, budući da ćete samo tako ostvariti svoj cilj.
Metabolizam
U slučaju dijete, koju organizam tretira kao gladovanje, telo i duh imaju isti cilj: da prežive. Metabolizam se usporava, telo se trudi da uštedi svaku kaloriju, a u mentalnom smislu sve svoje misli usmeravamo ka hrani.
Loše dijete ugrožavaju bubrege
Dijete koje su prebogate proteinima, na primer Atkinsonova dijeta, dovode telo u stanje ketoze u kojem telo počinje da crpi snagu iz ketona, oblika ugljenika koji nastaje raspadom masnoća. A zbog viška ketona u organizmu bubrezi moraju deset puta brže da rade kako bi ih filtrirali, pa su prilično ugroženi. Takođe, gladovanje usporava štitnu žlezdu, koja je odgovorna za bazalni metabolizam. Ono crpi energiju, povećava lučenje enzima zaduženog za skladištenje masnoća, a smanjuje lučenje enzima koji sagorevaju masnoće u opadanju, pa se kilogrami povećavaju umesto da se tope.
Tekst: Jasna Anđelković
