Život sa viškom kilograma nije lak, u svakom mogućem smislu. Posebno ukoliko niste kuburili ranije sa tim problemom. To stanje često nas odvede u gubitak samopouzdanja, depresiju, kao i druga brojna razočarenja, kako u sebe, tako i u okolinu. Do 2014. nikada nisam takvih problema, hranila sam se normalno, jela sam šta i kada hoću, džogirala sam, pa je to džogiranje prešlo u redovno trčanje i pripremanje polumaratona, a onda se desio preokret. U 2013-oj sam doživela veliki stres, što je dovelo do gubitka 7 kilograma za desetak dana, imala sam 56 kg, a to je, na moju visinu (174cm) i građu, izgledalo veoma, veoma loše. Kosa mi je opadala, nisam imala enegrije ni za šta. Za samo nekoliko meseci vratila sam izgubljene kilograme, ali pored njih počeli su da se talože i novi, ničim izazvani. Međutim, to nije bio samo “vizuelni” problem, već i psihički. Dragana je za portal Zdravaiprava napisala kako je izgledao njen put od XL do S veličine i kako je oslabila 30 kilograma.
Okolina počinje drugačije da te posmatra, i sve mi se više čini tačnim da ljudi ne vole buckaste ljude, osuđuju ih, diskriminišu, a da ne znaju razlog tome. Oni koji znaju o čemu se rade, pomalo sažaljevaju, pomalo podržavaju da istraješ u borbi, a ima i onih koji ne veruju da se iza svega krije zdravstveni problem, već prosto misle da ždereš. Da, baš tako, da ždereš. A ti, sve primećuješ i svaki gadljivi pogled ili uvredljivo pitanje bode te pravo u srce. Bar je tako u mom slučaju bilo. Naravno, ima i onih koji prosto vole da jedu i ne mare za komentare, kao ni za broj kilograma, ja njih ne osuđujem, samo bih volela da ih osvestim da to prosto nije zdravo iz milion razloga. Upravo ta svest, da je moje opšte zdravlje u pitanju, navela me je da ozbiljnije shvatim čitavu situaciju i prihvatim se izazova vraćanja u normalu.
Prvi korak – Trudila sam se da se hranim zdravo kao nikada do tada, a budući da nisam neki ljubitelj mesa, probala sam, i bila godinu dana veganka. Pravila sam raznorazne smutije od voća i povrća i jela orašaste plodove, ali nije bilo zadovoljavajućih rezultata iako sam redovno trenirala. Prosto kilogram pri trčanju daje opterećenje kao da npr. trčite sa opterećenjem od pet kilograma na zglobovima, a kada imate više od kilograma viška, onda je preveliko to opterećenje ne samo za globove, već i za srce. Zatim sam otišla sam kod doktorke, uradila sve analize i ustanovili su da imam problema sa hormonima štitne žlezde, da THS divlja, a da su T3 i T4 jako niski. Daljim ispitivanjem utvrdili su da je to posledica stresa (koji zaista nije bio mali i zanemarljiv) i rekli da je to normalno i da će ta faza proći. Međutim, nije bilo tako, vreme je prolazilo, a kilogrami su se samo još više taložili. Bila sam očajna i nesrećna. Uprkos tome, redovno sam trenirala, pored trčanja počela sam i bicikl redovno da vozim, od 60 do 100 km po treningu. I ništa. Došla sam do 89 kilograma. Zahvaljujući građi, ti kilogrami su se svuda rasporedili, te sam izgledala kao “krupna” devojka, ali sam sebi samoj bila najdeblja osoba na svetu. Nisam mogla ni u jedne svoje farmerke da uđem, haljine su mi očajno stajale, morala sam da kupujem novu odeću i da prikrivam taj višak, jer prosto nisam tip osobe koja će se oblačiti u uske stvari ako joj to ne stoji. Pored toga što sebe samu nisam volela, jako su me povređivali i komentari onih koji me poznaju od ranije – šta si se tako ugojila, kao da ja samo sedim i žderem, a ne kao da se borim sa zdravstvenim problemom i ne vidim izlaz. Uz sve to, veoma me je plašilo sve u vezi štitne žlezde jer se moja pokojna baka skoro 40 godina lečila od iste bolesti, ali je ona imala hipertireozu i bila jako mršava, dok je kod mene bila kontra situacija – hipotireoza i višak kilograma. Ali i takva, za neke debela, za neke krupna, tokom perioda borbe sa kilogramima, istrčala sam 21 polumaraton i tri maratona, i to ne na snagu i dobro fizičko stanje, već “na glavu”. Trčanje je bio moj ventil i pokazatelj da zaista to mogu, ma kako me drugi posmatrali i diskriminisali na osnovu fizičkog izgleda.
Dijete koje (ni)su radile
Kao što sam navela, bila sam veganka godinu dana i jesam izgubila nekih 4-5 kilograma tada, ali to nije bilo ništa za mene, višak je idalje bio tu da me nervira. Kasnije sam bila kod jednog nutricioniste koji mi je dao jednu prerigoroznu dijetu, gde sam em jela veoma malo, em ono šta mi ne prija (npr. kuvana belanca koja nikada nisam volela) i more nekih melema, nisam imala energije, nisam mogla taj režim da izdržim, niti sam smela ni voće niti povrće da jedem, samo meso, belanca i da pijem limunadu. Zatim sam na preporuku probala keto dijetu, što je za mene nemesožderku bio pakao. Sve mi se poremetilo, probava, bila sam umorna, iscrpljena i dok sam trčala na keju ljuljale su mi se bandere. Odustala sam. Pokušala sam i UN dijetu, ona jeste dala isto rezultat 5-6 kilograma manje za mesec, mesec i po, ali ja prosto ne mogu da jedem jednoličnu hranu i dve voćke za doručak mi nisu bile dovoljne da ne pregladnim do ručka. Jaja su mi se smučila. Jako sam se nervirala i ljutila na sebe jer – možda je sve do mene, možda samo nisam karakter?! Počela sam da jedem nešto šta je za mene logično – ono šta mi prija i šta volim, planirala šta ću kad da spremam i jedem, rasporedila da imam četiri obroka dnevno. E tu je falio još jedan faktor, a to je dobar odabir terapije kako bi se i zdravstevni problem rešio, te organizam regaovao i metabolizam ubrzao.
Preokret
U martu 2019. sam rešila da promenim ploču. Zakazala sam termin u jednoj klinici specijalizovanoj za štitnu žlezdu, obavila sam sve preglede, ispričala svu svoju istoriju bolesti, i pored terapije lekovima, dobila sam još jedan dragocen savet psihološke prirode – opustiti mozak i misli, ne razmišljajti o kilogramima kao nerešivom problemu, setovati se da je ovo put oporavka. Tako je i bilo. Obzirom da sam se normalno i zdravo hranila, nisam dobila nekakav poseban plan ishrane. Ono šta sam dobila kao savet jeste da ne pijem sokove, ne jedem industrijske proizvode – slatkiše, čipseve i izbegavam pekaru. Svega toga sam se i ranije delimično pridržavala, tako da to nije bio problem. Rešila sam da pre doručka pijem iseđen ceo limun sa toplom vodom. Možda prvih par dana deluje čudnjikavo, ali navika je čudo. Zatim doručak: ovsene pahuljice sa voćem i koštunjavim voćem, pa posle 3-3,5 sata ručak – kuvana jela (grašak, pasulj, boranija, ponekad riba sa povrćem, musaka, spanać sa piletinom (koju retko jedem), pa jedno četiri sata posle ručka proteinski šejk (Isolate Protein, sa visokim procentom proteina a niskim procentom šećera) i to jer ne unosim dovoljno proteina na dnevnom nivou pa da ih tako nadoknadim jer treniram puno.
Najvažnija stvar – u glavi sam se smirila i sve posmatrala kao proces dolaska do cilja. Od proleća do jeseni 2019. imala sam već 20 kilograma manje. Osećala sam se bolje, pokretnije, nisam se više zadihavala kada se penjem uz stepenice, ulazila sam u (po)neke stare stvari. Prestala sam sa terapijom jer su se hormoni stabilizovali. Onda sam se preselila iz Zemuna u Beč i počela neki novi život, ispočetka.
Godinu za nama, 2020. obeležila je čuvena epidemija i sve šta nosi sa sobom – strah, neizvesnot, zabrane kretanja, svako malo neki Lockdown (mala zanimljivost – u Austriji je tokom Lockdown-a malo toga dopušteno, osim fizičke aktivnosti, koja se čak i preporučuje)…ali ja se nisam predala – trčala sam po malo, pa sam u jesen 2020. kupila Tacx uređaj za bicikl (roller) i po pet puta nedeljno vozila bicikl na aplikaciji Zwift. Osećala sam se moćno jer sam bila sve brža i sve mršavija. Napredak u trčanju je od januara 2021. postao već evidentan, kako sam postajala lakša, bivala sam sve brža. Stala sam na vagu – 59 kilograma. Ušla sam u (pre)stare stvari, još sa fakulteta, mnoge mi čak i spadaju. Sve stare “velike” stvari sam pobacala i sa tim bacanjem, amputirala sam iz svog života tu fazu, naučila iz nje puno – stres je najveći neprijatelj, neophodno je pronaći prave lekare (istinske stručnjake) kako bi terapija bila uspešna, ali i koliko ljudi nemaju pojma šta nekoga muči i osuđuju druge na osnovu izgleda ne razmišljajući da to i njima ili njima bližnjima može da se desi. Danas se suočavam sa situacijama da me pitaju što sam mršava, da moram koji kilogram da vratim, dok me drugi hvale i kažu da sam primer i motivacija. Definitivno se svetu ne može ugoditi, a i ne treba – treba ugoditi sebi, da se u svom telu osećamo dobro. U januaru ove godine uradila sam detaljnu kontrolu krvi – hormoni štitne i nadbubrežne žlezde, insulin, holesterol, trigliceridi, vitamin D, gvožđe – savršeni. Zdravija sam nego ikad, a to je i poenta cele priče!
ISHRANA
Dijeta bi trebala, prema izvornom značenju, da bude način ishrane, dok se kod nas podrazumeva da su to uvek neke restrikcije. Podeliću plan svoje ishrane, jer nije to nikakva nauka niti “dijeta” koju je neko prepisao, ali ću napomenuti da je, pored takvog tipa ishrane, važno uobročavanje – jesti uvek u približno vreme. I ne, neka čitaoci ne misle da mi je bilo lako – ona samo gleda na sat kada da jede i trenira i eto rezultata. Naprotiv, ja sam zaposlena ovde i pored tog posla nastavila sam saradnju sa dva klijenta iz Srbije, tako da praktično imam tri posla i uz sve to usavršavam svoje znanje nemačkog jezika zbog upisivanja master studija. Sve se može ako se hoće i ako se dobro organizuje – to je pola posla. Moram da napomenem da ponekad pojedem i gibanicu, picu, palačinke, popijem čašu “Coca-Cole”, kada mi mama pošalje “Najlepše želje” pojedem i njih , ali nikada da to traje danima, jer pre svega nije zdravo. Naše telo nisu pihtije, već savršena mašina koja mora da bude dobro servisirana – redovnim kretanjem i izbalansiranom ishranom. Ne treba po svaku cenu izbacivati neku od namirnica, npr. voće, ili sir i mlečne proizvode jer sve ima svoju ulogu. Čak i ja, nemesožderka, pojedem ponekad belo meso ili vešalicu i šunku. Ne treba se prejedati, ali ni ne jesti kao miš. Treba slušati telo i dati mu ono šta traži. Ne treba jesti pa otići na spavanje.
Obroci: Doručak u 8, užina u 11:30, ručak u 15, šejk u 19.
Napitci– od 2 do 4l (kada treniram pijem do 4l dnevno jer mi traži organizam, dok drugim danima popijem 2-2,5l tečnosti)): limunada, voda, čajevi (ne voćni), u prokuvanu vodu staviti 2-3cm korena đumbira, kada prokuva iscediti ceo limun i sipati i dodati par listića mente (nane) – savršeni napitak, kafa (bez šećera, jer takvu jedino i volim), a može i cappuccino.
OGLEDALO, VAGA I METAR
Ogledalo – prijatelj i neprijatelj, ali i realni pokazatelj kako izgledamo. Uzalud su svi fotošopovi i aplikacije, kada nas samo ogledalo izda i pokaže realnu sliku. Nekada sam sebe mrzela kada sam se ogledala, a danas, pa ne mogu da kažem da obožavam sebe samu jer bi bilo suviše narcisoidno a nisam takav tip, ali eto vidim očigledan pomak i zadovoljna sam.
Vaga – merenje svakog dana ne preporučujem, posebno ne pred ciklus, jer tada zna da se zadrži voda i onda pokaže 1-3kg više. Treba se meriti na svakih 7 ili 10 dana.
Metar – najrealniji pokazatelj. Treba meriti obime, jer kada odu masti, a trenira se (ne samo trčanje ili biciklizam, već i vežbe snage smatram veoma bitnim, ja ih izvodim u kućnim uslovima 2-3 puta nedeljno), oblikuju se mišići i telo izgleda drugačije sa istom kilažom. Moram napomenuti i da kod procesa mršavljenja, barem dok mene je tako bilo, bilo je i perioda stagnacije. Telo mi se „ušuškalo“ na 65kg i ni makac, i to je trajalo jedno 2 meseca, a onda su kilogrami nestali, a obimi (kukova i zadnjice) su se drastično smanjili. Nemojte sebi da zadajete cilj – do tog datuma želim da smršam toliko i toliko kg. Pustite organizam da se navikne na nov način života i ishrane i ne može da ne odreaguje na promenu.
To je bio moj put iz XL u M/S veličinu iliti od 89 do 59 kilograma. Sada, sa skoro 35 godina, mogu da kažem da izgledam kao sa 20, da sam u najboljoj životnoj formi. Promenila sam misli i stav o kilogramima, prilagodila ishranu i treninge svom ritmu života i osećam se dobro – puna sam energije i dobro spavam.
Proces kroz koji sam prošla nije otkrivanje tople vode, niti nekakva nuklearna fizika, naprotiv, ali nadam se da može biti primer i drugima da nema potrebe za “čarobnim” pilulama za mršavljenje, medicinskim, UN, keto i sličnim dijetama, već u balansu. Neophodno je voditi računa šta jedemo, ali se i redovno baviti fizičkom aktivnošću, bilo kakvom – plivanje, trčanje, biciklizam, brzo hodanje, aerobik, vežbe snage…šta god vam prija. Probala sam, i na svom iskustvu mogu da kažem šta zasita radi, a šta ne i još važnije, šta daje trajan rezultat bez jo-jo efekta. Znamo svi da čitamo šta piše na etiketama – treba samo čitati i izbegavati đubre od hrane. To je kao da sipate loše gorivo u auto i onda vas čudi kada počne da trokira.
Volite svoje telo, dajte mu sve potrebno, budite fizički aktivni jer, u krajnjoj liniji, samo takav stav vas može spasiti od stresa i neizvesnosti kojima smo globalno svi izloženi poslednjih godinu dana, a kraj agonije se ne nazire.
“PLAN ISHRANE”
PRE DORUČKA (po buđenju): isceđen ceo limun, plus topla voda (čisti creva i zaostale bakterije) ili šolja zelenog čaja
DORUČAK:
- Ovsene pahuljice: skuvati 6 supenih kašika i 100ml (kokosovog, bademovog ili pirinčanog mleka) i 100 ml vode (treba 5 min, samo da prokuvaju malo), dodati po želji – bedeme ili lešnike par komada, može i malo semenki suncokreta i golice (sirovih) i malo suvog voća (grožđe ili brusnice), pola banane, i ostalo voće – breskve, jagode, maline, mandarine, pomorandže, ananas(količina po želji). Sačekati 30 min i onda jesti. Drži sitim dugo.
- Palenta – u 2 manje šolje vode kada prokuva staviti 1 istu takvu šolju palente i mešati dok se ne zgusne. Posoliti i preliti jogurtom ili kiselim mlekom. Malo posoliti.
- Proja – 2 šolje kukuruznog brašna (palente) i 1 šolja obicnog, 1,5 šolja jogurta, kašika soli, prašak za pecivo, 3 jaja, pola šolje ulja, semenke suncokreta i golice. Sve smiksati i ispeći. Za konzumaciju može sa jogurtom.
UŽINA: Voće – 2 jabuke ili 3 mandarine ili jagode, sezonsko voće – po želji, ali ne više od 300 gr.
RUČAK: Kuvano – grašak, boranija, pasulj, paprikaš, pilav, musaka, može i pasta, jaja sa šunkom, tost sendvič sa šunkom, gaudom i paradajzom, piletina, riba…sve uz parče hleba – mogu polubeli, beli ili hleb sa semenkama, šta ko voli, ja mešam, ne jedem stalno isti. Zavisno od jela koje spremate može salata koju želite. Poželjno je kuvati čorbice, supe i potaže.
VEČERA: može proja od doručka ili miks povrća sa tunjevinom ili umesto nje mocarela ili jaja, ko voli. Ja zbog jakih treninga pijem Whey protein uveče jer ne unosim puno proteina tokom dana, ali nije to svima potrebno ukoliko za ručak i večeru unose iste.
Uz sve ovo po želji – 2 litre tečnosti – vode, čaja, limunade, kafe…naravno bez šećera.
Autor: Dragana Vojna
