Sada je pravo vreme da naberete mladu koprivu i sačuvate je za zimu. Zašto? Pa zato što stara ruska izreka kaže da jedna kopriva zamenjuje sedam lekara.
Vrhovi koprive beru se od ranog proleća do kasne jeseni, mada su mladi listovi najkvalitetniji baš sada, u rano proleće. Seme se sakuplja leti i u jesen, a koren u rano proleće i u jesen. Cela biljka može da se osuši i ostavi za zimu.
– Koprivu, kao i druge biljke, treba da berete po lepom, suvom vremenu, oko podneva. Nadzemni deo se seče makazama, nikad se ne čupa iz zemlje. Izuzetno je lekovita i ujedno pristupačna biljka, kaže monahinja Atanasija Rašić iz manastira Rukumija, autorka više knjiga o samoniklom, jestivom i lekovitom bilju.
Kopriva je veoma cenjena lekovita biljka. Po svojoj hranljivosti meri se s mahunarkama. Obiluje karotenom, vitaminima K, B2 i C. Askorbinskom kiselinom najbogatiji su prvi mladi prolećni izdanci, dok leti nije visok nivo vitamina C u koprivi. Listovi sadrže dosta skroba, šećera, organske kiseline i hlorofila, u čijem sastavu ima mnogo magnezijuma.
Zbog vitamina K koji sadrži, a u narodnoj medicini ima čak i širu primenu – za zarastanje rana, kao antiinflamatorno i okrepljujuće sredstvo. Odvar od korena koristi se u slučaju kašlja, reumatizma, tuberkuloze pluća, kao diuretik usled upale bubrega, žutice. Kopriva se često upotrebljava i za jačanje kose.
Kopriva ublažava preobilno krvavljenje, čisti krv, podiže otpornost organizma. Pripisuju joj se i antibakterijska, antivirusna svojstva. Pomaže i kod upale desni i angine. Pošto je i prirodni diuretik, doprinosi sniženju krvnog pritiska, a koristi se i kod urinarnih infekcija. Stimuliše rad jetre i pankreasa, snižava nivo šećera u krvi. Pomaže kod nervoze, nesanice, glavobolje i ekcema.
Koristi se i u ishrani – od nje se prave sokovi, čorbe, salate, pite, pire, a dobra je i kao dodatak jelima. Jednostavno, osušenu i samlevenu koprivu možete da dodajete u jelo kao i svaki drugi začin.
Izvor: Zdravaiprava