,,Na zelenoj nozi, u crvenoj bluzi, tamo gde je žito tamo gde su kukuruzi, igraju dve bulke kada Sunce sine, kao dve malene lake balerine.’’ – Dragan Lukić, ’’Bulke’’. Nesumnjivo je da na svakom mestu na kom bulke procvetaju – kraj njive, puta ili useva – svojom nežnošću izazivaju divljenje i oplemene svako stanište. Zbog svoje lepote, ovaj cvet je inspiracija mnogim umetnicima, od slikara do pisaca i pesnika, a uliva radost svim posmatračima i prolaznicima. Veruje se da je prvu bulku stvorila boginja žetve, Demetra, kako bi se uspavala, umorna od potrage za svojom voljenom ćerkom. U grčkoj mitologiji, bogovi Hipnos i Tanatos su često predstavljani sa krunom od bulki.
Bulka (turčinak; Papaver rhoeas L., Papaveraceae) je jedan od divljih rođaka opijumskog maka (Papaver somniferum L., Papaveraceae). To je jednogodišnja biljka sa mnogo uspravnih, oštro dlakavih stabljika. Listovi su perasto deljeni. Cvetovi su pojedinačni, krupni. Čašični listići opadaju kada se cvet otvori. Krunični listići su jarkocrveni, a često pri osnovi imaju crnu mrlju. Dok sveži opojno mirišu, suvi su bez mirisa. Plod je čaura. Biljka cveta tokom maja i juna.
Poreklo ove biljke i dalje nije razjašnjeno, ali naučnici smatraju da je najverovatnije iz Evrope, Severne Afrike i Zapadne Azije.
Sveži listići krunice sadrže dosta antocijanskih pigmenata koji im daju crvenu boju, kao i šećere i sluzi. Bulka se nekada koristila za umirivanje i uspavljivanje dece. Ne sadrži morfin, kao ni druge opijumske alkaloide, ali je glavni alkaloid u nadzemnom delu biljke readin.
Bulke kao potencijalna pomoć u lečenju morfinske zavisnosti
U toku su istraživanja lečenja morfinske zavisnosti u kojima alkoholni ekstrakt pokazuje obećavajuće rezultate. Naime, pokazano je da kod pacova sa morfinskom zavisnošću ekstrakt smanjuje apstinencijalni sindrom.
Mehanizmi delovanja još uvek nisu razjašnjeni, ali se zna da je aktivnost ekstrakta usmerena na opioergički, dopaminergički i GABA-ergički sistem neurotransmisije.
Tradicionalna upotreba bulki
Biljka se može konzumirati sirova ili termički obrađena, a tradicionalno se koristi za tretman nervoze, insomnije, digestivnih i respiratornih tegoba, ćelavosti, infekcija oka, kao i morbila. Iako su i listovi jestivi, najčešće se upotrebljava seme bulki, koje se dodaje pecivima kao ukras, ali kako je seme bogato proteinima (oko 21%) i uljima (oko 47%) koji se mogu ekstrahovati, smatra se da se njegova upotreba ne treba ograničiti samo na dekoraciju.
Međutim, prilikom upotrebe lišća, savetuje se opreznost i umerenost, zbog moguće intoksikacije alkaloidima. Listovi se mogu koristiti za pripremu supa, omleta i slanih pita.
Latice bulke se mogu koristiti za dobijanje crvene boje, a mogu se koristiti i spolja, u vidu različitih preparata, jer deluju kao emolijens na iritiranoj i crvenoj koži.
Preparati biljke su korišćeni još u drevnim vremenima da bi delovali kao antitusici i ekspektoransi, pogotovo kod dece i starijih ljudi. U kineskoj medicini, cvet (Papaveris rhoeados flos) je korišćen za tretman žutice. Zbog prisustva alkaloida readina i benzilizohinolina, biljka ispoljava blago sedativno i analgetičko dejstvo. Nadzemni delovi bulke su korišćeni i za tretman reumatskih bolesti. Latice su, u vidu sirupa, upotrebljavane za umirenje bronhija kod kašlja i bolova u grlu.
Koliko je konzumiranje bulki bezbedno?
Iako je dokazano da ne izaziva zavisnost, u brojnim istraživanjima se ističe da konzumacija bulki može dovesti do stanja nalik intoksikaciji morfinom, CNS depresije i epileptičnih napada.
Opisano je nekoliko slučajeva trovanja bulkama. Pacijenti su obično razvijali nauzeju, dispneju, tahikardiju, grčeve u nogama i rukama, konfuziiju, povraćanje, trnjenje, čak i nesvesticu, a zenice su im obično bile sužene.
Smatra se da su se ovi simptomi manifestovali zbog efekata sličnim morfinu.
Bulke i antimikrobna aktivnost
Dodatno, proučavana je i antimikrobna aktivnost ekstrakta, i to protiv šest vrsta bakterija i tri vrste gljiva. Najizraženija aktivnost alkaloida iz ekstrakta je primećena kod S. aureus i Candida albicans.
Zanimljivo je da su naučnici pošli od hipoteze da cvetovi bulke imaju citotoksično, genotoksično i antioksidantno dejstvo, pa su i analizirali ove efekte. Iako u nižim koncentracijama ekstrakt ne ispoljava ova dejstva, u višim ih pokazuje u značajnoj meri.
Potencijalna antidepresivna aktivnost
U skorašnjoj studiji na Swiss-Webster soju miševa, ispitivana je potencijalna antidepresivna aktivnost vodeno-alkoholnog ekstrakta bulke u testu forsiranog plivanja. Dobijene informacije su pokazale da ekstrakt efikasno smanjuje vreme plivanja i kod ženki i kod mužjaka, te da je ovo dejstvo dozno-zavisno. Efekat se čak može uporediti sa antidepresivnom fluoksetinom, koji je korišćen kao standard.
Pred nama su mnogobrojna otkrića tajni prirode, a bulka je samo jedan cvet u ovoj kutiji čuda. Do tada, možemo se diviti njenom umeću da nas očara kad god smo u potrazi za zrakom sunca koji se prelama kroz njene latice.
Izvor: PharmaMedica