Svedoci smo opšteg straha i napetosti koji je donela epidemija korona virusa. Ona jeste i biće okidač za pojavu straha, panike i paničnih napada, kako kod realno zdravstveno ugroženih osoba, tako i kod drugih podložnih strahu i panici. Korona virus svakako neće dobiti svi koji od njega strahuju, niti će se na sve koji ga dobiju loše odraziti. Mnoštvo ljudi pod uticajem medija razvija oblike ponašanja koji govore o panici ili paničnim napadima. Opasnost od korona virusa, nestašica hrane i higijenskih sredstava, ali i od ekonomskog kolapsa biće okidači za pojavu napada panike. Napadi panike će sasvim sigurno postati učestaliji, kao što je to slučaj i sa drugim stresnim periodima.
Ovaj poslednji razlog se vrlo retko pominje ali smatramo da može imati i prednost u ovakvoj situaciji. Ekonomska nesigurnost koja je neminovna posledica dugotrajnog vanrednog stanja. Mnoge osobe će dovesti u vrlo nezavidan položaj, dok će još veći broj ljudi živeti u strahu za svoju egzistenciju. Mnogi će biti u strahu za svoje bližnje, najpre zbog nemogućnosti da im se nađu i pomognu. Tako se problem korona virusa psihološki multiplicira na više nimalo bezazlenih problema koji pogađaju srž egzistencije velikog broja ljudi u Srbiji i svetu.
Svakodnevno obaveštavanje o broju zaraženih i umrlih u svetu, kao i o merama domaćih vlasti može se pokazati čak i kontraproduktivno. Što je više informacija koje osoba treba da obradi u vezi opasnosti, teže izlazi iz osećaja teskobe i straha i povećava se mogućnost za panične napade.
Šta je panični napad?
Panični napad je vrlo intenzivan doživljaj uznemirenosti i straha koji se javlja u posebno izazovnim situacijama za indivuduu. Radi se obično o iznenadnom doživljaju jakog straha kada osoba ima utisak da će doživeti kolaps.
Obično panični napad traje do pola sata i može da se ponavlja i više puta dnevno ili kroz nekoliko dana. Vrhunac napada nailazi kroz nekoliko minuta, a zatim polako jenjava.
Telesni simptomi paničnog napada
Napad panike se može prepoznati po telesnim simptomima kao što su drhtavica, lupanje srca, trnjenje ruku i nogu, preznojavanje, mučnina, osećaj gušenja i vrtoglavica. Osoba može biti dezorjentisana u vremenu i prostoru i osećati konfuziju i jak, često nejasan, strah. Često osobe kojima se dešavaju panični napadi misle da će doživeti infarkt ili da će poptuno izgubiti kontrolu nad sobom i poludeti.
Simptomi paničnog napada su krajnje individualni, pa se pojedine osobe žale na osećaj gumenih nogu, žmarke, gubitak osetljivosti u prstima, zamućen vid, nemogućnost govora, doživljaj izmenjene realnosti i nedostatak vazduha. Simptomi ne moraju biti svaki put isti.
Neretko osobe sklone paničnim napadima ne pomišljaju da imaju problem sa psihološkim poremećajem i panikom već simptome pripisuju različitim bolestima. Tek nakon obavljenih zdravstvenih pretraga i sugestije lekara odlučuju se da potraže psihološku pomoć. Sa odlaskom kod psihološkog savetnika se najčešće okleva. Mada, kada se osoba jednom uveri u pravi izvor svojih muka dolazi do olakšanja jer se lakše prepoznaju njeni uzroci.
Kada se javlja napad panike?
Većina ljudi kada im se desi panični napad ima želju da pobegne iz situacije u kojoj se nalazi i sa mesta na kom se nalazi. Mnogi ljudi pobegnu svojoj kući računajući da je kuća jedino bezbedno mesto, što nije u potpunosti tačno. Većina osoba će reći da se napadi panike javljaju sami od sebe, iznenada i ne uviđaju odmah vezu napada sa drugim dešavanjima u životu.
Napadi panike se dešavaju u periodima kada je povećan nivo stresa i pritisaka na poslu, u porodici ili na fakultetu. Panični napadi se često javljaju kod porodilja koje su izložene velikim naporima i stresu zbog prilagođavanja novonastalim okolnostima. Takođe i nakon razvoda ili gubitka voljene osobe. Nakon jednog paničnog napada javlja se strah od njegovog ponavljanja, što takođe može da iscrpljuje osobu.
Psihološko savetovanje i napadi panike
Psihološko savetovanje uz pomoć različitih tehnika omogućava osobi da izgradi nove psihološke mehanizme koji su joj potrebni za izazove sa kojima se susreće. Ti izazovi nekada mogu delovati kao provalije koje izazivaju jak strah, ali uz dublji psihološki rad moguće ih je potpuno neutralisati. Osoba se tokom psihološkog savetovanja oslobađa emotivnog naboja koji je uslovio eksploziju straha i panični napad. Samim tim postaje mirnija, sigurnija i spremna da radi dalje na sebi kako bi odbacila disfunkcionalne obrasce ponašanja i izgradila nove.
Izvor: www.zoricazaric.com
