Često se ljutimo kada nam neko kaže da smo previše posvećeni poslu, da nemamo život zbog njega ili da nas odvlači od porodice, prijatelja…
Nesvesno upadamo u zamku da je posao prioritet broj jedan i da tamo moramo da budemo fantastični.
“Ovo su samo moji uvidi zašto nekim ljudima posao postaje prioritet. Dugo radim sa ljudima kroz individualni i grupni rad. Zapazio sam neke šablone i dešavalo mi se da neka osoba čak nekoliko njih poseduje. Može biti i samo jedan naravno. Jedan od uvida je da smo dobri u poslu koji obavljamo. Na poslu smo priznati, vredimo i na taj način zadovoljavamo našu visoku vrednost, pripadnost, ali i na način da smo vredni u sistemu kome pripadamo. Ego je tada zadovoljan. Možemo da bežimo od oblasti u kojima nismo ostvareni ili zadovoljni. Na primer bežimo od lošeg odnosa sa partnerom ili problema sa decom. Takođe, uvid broj tri je da imamo egzistencijalne strahove i ne možemo sebi da dozvolimo da nam neko zameri nešto na poslu da ne bismo ostali bez njega jer onda ulazimo u još veći problem. Navikli smo se da smo žrtva u životu i ovde imamo opciju da igramo tu ulogu. Idemo na posao, ali stalno govorimo kako je teško, da nas svi maltretiraju i na takav način ispunjavamo svoju ulogu. Uvid pet je da nemamo život van posla. Nemamo prijatelje, porodicu, važnije stvari i onda se posvećujemo toj “jednoj” stvari koju imamo. Nekim ljudima zbog ovih stvari posao postane važniji od porodice, prijatelja, hobija što nije dobro. Razumljivo je da u nekom delu našeg života posao bude prioritet i to je u redu. Ali, samo da ne upadnemo u zamku i ostanemo zauvek u tome.”, kaže dr Darko Cvetković, NLP Master Trainer, IN, Coach Master Trainer ICI, učitelj Reikija i meditacije, doktor medicine, osnivač Centra za podršku ličnom i profesionalnom uspehu ENERGY HOUSE.
Naš sagovornik u razgovoru za portal Zdrava i prava navodi i da svako od nas ima mnogo uloga koje se prepliću.
“Ja sam na primer trener, coach, otac, brat, prijatelj, sin, suprug, a zatim poduloge zaštitnik, podrška… međutim toga nismo svesni u svakom trenutku. Kada nam uloge nisu izbalansirane mi se posvetimo onoj gde se najbolje snalazimo ili onoj gde odlično igramo neku dubinsku svoju ulogu od koje mislimo da imamo koristi (moć, uspeh, žrtva). Kada dublje pogledamo u ovu strukturu možemo naći odgovor na pitanje koji i kakvi ljudi su previše posvećeni poslu skloni izgaranju, ali je uvek individualno i drugačije. Razlozi su ovde bitni, zašto neko odlučuje da mu posao postane život. To ne treba da bude tako, jer se život onda ne bi tako zvao već bismo ga zvali posao. Znači mi ne živimo nego radimo. Ovo možete takođe videti i kod naših ljudi koji odu u inostranstvo da rade. Mnogi od njih nemaju život tamo negde gde su, već samo posao, štednja i rad. Retko ko ide na trening, u teretanu, na bazen, wellness, redovne izlaske i slično. Zašto? Jer nisu došli da žive već da rade! Ovo je karakteristično za one koji u glavi imaju ideju da se vrate. Manji procenat onih koji su otišli i ne planiraju da se vrate u Srbiju žive drugačije i imaju život tamo negde”, navodi naš sagovornik.
Posao je potreba jednog bića da se ostvari i u finansijskom delu, kroz posao stičemo i stabilnost, sigurnost i samopouzdanje. Mogućnost da sebi obezbedimo normalno funkcionisanje u današnje vreme.
Zdrav odnos je da radimo svoj posao pošteno, odgovorno, na vreme i da posao ne “nosimo kući” da imamo svest o tome da postoje i druge oblasti života koje je potrebno zadovoljiti.
“Kada smo predugo u jednoj ulozi onda znamo da pregorimo i onda nismo dobro ni za sebe, ni za nama bliske ljude, ni za posao ni kolege. Zdrav odnos prema poslu je dobra komunikacija sa kolegama, dobra organizacija, sklonjen ego i dobronamernost. Uvek se vraćam na svest o tome, šta radim, što radim, šta dobijam i šta gubim time. Kada to imamo, onda sa zadovoljstvom obavljamo svoj posao”, objašnjava Cvetković koji ističe i da poslove treba menjati kada se ne osećamo dobro u okruženju u kome radimo ili ukoliko se naša aktivnost kosi sa našim životnim vrednostima. Neka istraživanja pokazuju da prvih pet razloga zašto ljudi napuštaju posao nemaju veze sa novcem, već sa mnogim drugim stvarima kao što su: nepoštovanje, rigidnost nadređenih, destruktivno okruženje, osećaj nepripadnosti.
“Ukoliko vama posao pruža kreativnost, slobodu, ukoliko ste cenjeni i prihvaćeni, znate da radite to što radite, odgovorni ste i pošteni, ne vidim razlog zašto biste menjali posao. Danas se veliki značaj daje svrsi kao bitnoj životnoj stavki, ali ja smatram da svaki posao može biti svrha ukoliko se mi dobro osećamo u njemu. Ne volim stroge granice, pravila i smatram da nas fleksibilnost održava srećnim. Kada pristajete na svari koje vam ne prijaju, jednostavno to tako i komunicirajte. Radim ovo samo sada jer te volim, ali nemoj očekivati da ću ti svaki put izaći u susret. Nekako mi se čini da je problem u tim granicama, nemogućnost ispravne komunikacije i jasno postavljanje očekivanja. Mi odustajemo od svojih ciljeva da bismo ostvarili nečije tuđe”, navodi naš sagovornik koji je jedan od srećnika koji voli svoj posao za koji se opredelio 2008. godine.
Sada živi i radi baš kao što je zamišljao.
“Kako znam da li sam na pravom mestu? Više puta sam pomislio da promenim profesiju, da se okrenem nekoj prodaji jer znam da sam dobar u tome, ali me nekako potreba da podržavam druge ljude uvek vrati na isto. Uvek iznova potvrdim sebi koliko je NLP edukacija moćna u podršci ljudima da žive zadovoljnije, laganije, u miru i uspehu…Osećaj koji se javi na kraju dana zna da bude i umor od puno klijenata, njihovih priča ali je to onaj lep umor kada znate da je sve imalo smisla. Imao sam i sam periode gde sam svesno posvećivao više vremena poslu i tada sam svom okruženju jasno komunicirao šta se događa i koliko će to trajati. Ovo je važno jer ćemo tako izbeći sve moguće nelagode koje mogu da se pojave i zamku da se ne vratimo u balans”.
Izvor: Zdravaiprava