Respiratorne tegobe kod dece, nažalost, nisu retkost,  bilo da je reč o predškolcima ili mališanima koji već idu u školu. Bolesti koje utiču na respiratorni sistem – nos, grlo i pluća – naročito su česte kod one dece koja još nisu izgradila imunitet na uobičajene viruse i bakterije koje izazivaju ovakve zdravstvene probleme.

Postoje određena stanja i oboljenja koja se ipak češće javljaju i koja mogu stvarati poteškoće vašem detetu iz godine u godinu. Ukoliko prepoznate neke od simptoma, veoma je važno da se na vreme obratite pedijatru, a posebno ako se znaci bolesti zadrže ili pogoršaju.

Grip

Grip je jedna od najupečatljivijih zdravstvenih tegoba koja se može javiti u bilo kom uzrastu deteta. Ovu bolest izaziva virus gripa, a uobičajeno se manifestuje visokom temperaturom (traje pet do sedam dana), bolovima u mišićima, suvim, iritantnim kašljem, curenjem iz nosa i umorom. Ukoliko se ne leči i blagovremeno ne reaguje, može doći do komplikacija kao što je upala pluća. Kod male dece naročito može biti opasan, pa čak i smrtonosan. Groznica je kod mališana je obično je viša nego kod odraslih, a mogu je ispratiti i problemi sa probavom.

Kao jedno od najinfektivnijih oboljenja, grip se javlja posebno u kolektivima, tj. u vrtićima i školi. Međutim, većina dece preboli simptome u roku od nedelju dana. Kako se virus širi kapljičnim putem, neke od osnovnih mera zaštite jesu svakako redovno održavanje higijene ruku, pokrivanje nosa i usta prilikom kijanja i kašljanja, često provetravanje prostorija i boravak na svežem vazduhu.

Ukoliko dođe do bolesti, lekar će propisati odgovarajuću terapiju za spuštanje temperature, kao i lekove protiv bolova za opuštanje mišića. Savetuje se odmor i povećan unos tečnosti. Dete ne bi trebalo da ide u školu dok ne ozdravi.

Jedan od načina da se dete zaštiti jeste putem vakcine, koja se kod nas sprovodi sezonski (uglavnom u oktobru i novembru, pre pojave epidemije). Mogu se imunizovati čak i male bebe, starije od 6 meseci. Deca starosti do 9 godina koja se prvi put vakcinišu protiv gripa primaju dve doze, sa razmakom od mesec dana. Mališani stariji od 9 godina primaju samo jednu dozu.

Prehlada

Mnogi roditelji mešaju simptome gripa i prehlade. Kao infekcija gornjih disajnih puteva, obična prehlada je glavni razlog što deca izostaju iz škole, a ispoljava se dosadnim bolom u grlu, curenjem iz nosa i kašljanjem. Neretko su ovi simptomi ispraćeni glavoboljom i malaksalošću, no obično povišena temperatura izostaje ili je blago povišena.

Prehlade izazivaju virusi koji su manje opasni i ozbiljni od gripa i imaju manji rizik od izazivanja sekundarne upale pluća. Odmaranje i uzimanje dosta tečnosti su uglavnom dovoljni da se dete posle par dana oseća značajno bolje. Nemojte davati mališanima lekove za prehladu “na svoju ruku” i bez konsultacije sa pedijatrom.

Sinusitis

Sinusitis je infekcija sinusa, odnosno upala i oticanje sluzokože koja sinuse oblaže. Često se javlja kao prateći simptom gripa i prehlada, ali nekada može biti izazvan i alergijama. Ako dete ima upalu sinusa, može osećati bol i pritisak u licu, posebno u predelu iza očiju i nosa. Uz obavezan kašalj i sekreciju iz nosa moguć je i osećaj zagušenosti. Postnazalno kapanje takođe može izazvati jak bol u grlu, loš zadah, ali i mučninu i povraćanje.

Nažalost, mališani mogu duže nego odrasli patiti od svih navedenih simptoma. Peporučuje se inhaliranje, kao i korišćenje dekongestiva, lekova koji olakšava zagušenje, smanjuje upalu i simptome. Ako je prisutna bakterijska infekcija, pedijatar može propisati antibiotik. Kod dece sa upornim sinusitisom, u slučaju da ne pomažu medikamenti ni inhalacije, kao krajnja opcija se predlaže operacija sinusa.

Bronhitis

Bronhitis je zapaljenje bronhija, odnosno velikih disajnih cevi u plućima. Upalu bronhija obično izazivaju virusi, ali nije isključeno ni da se razvije nakon gripa ili prehlade. Jedan od tipičnih simptoma po kom možete lako prepoznati bronhitis jeste stalni kašalj, koji može trajati tri do četiri nedelje. Znakovi koji mogu ukazivati da mališan ima zapaljenje bronhija jeste curenje iz nosa, bol u grlu i grudima, groznica, drhtavica, kao i opšti osećaj malaksalosti i umora. Može se čuti šištanje kada dete diše.

Deca sa astmom, mališani skloni alergijama, kao i oni koji imaju hronični sinusitis imaju veći rizik od razvoja bronhitisa. Ponekad se simptomi astme i bronhitisa mogu pomešati, pa ukoliko ste u nedoumici ili sumnjate na bilo koje od ova dva respiratorna oboljenja, obavezno proverite sa pedijatorom i započnite lečenje u što kraćem roku. Tretman bronhitisa se obično fokusira na ublažavanje simptoma, pa će tako dete dobiti lekove za snižavanje temperature, protiv bolova, kao i preporuku za inhalacije.

Astma

Astma je potencijalno veoma ozbiljna bolest pluća koja uzrokuje kašljanje, stezanje ili pritisak u grudima, kratak dah i otežano disanje, te tipično zviždanje (šištanje) pri izdisaju. Do napada astme može doći usled brojnih faktora, kao što je udisanje polena, prašine ili ako je dete izloženo alergenima poput peruti kućnih ljubimaca. Mališani koji boluju od astme imaju veći rizik da razviju bronhitis ili čak upalu pluća.

Ako vam se čini da vaše dete često kašlje, umara se tokom vežbanja ili ima kratak dah, posetite pedijatra. Zviždanje prilikom izdisaja ili ponovljene epizode ​​bronhitisa takođe mogu da budu signal za zabrinutost, pa porazgovarajte sa lekarom kako bi se uradili svi potrebni pregledi. U ovakvim slučajevima zbog pravilne procene i dijagnoze konsultuje se dečiji pulmolog u Nišu, Beogradu, odnosno gradu u kom stanujete.

Streptokokno zapaljenje grla

Upala grla izazvana streptokokom je veoma česta kod dece. Bakterija streptokoka se prenosi kapljičnim putem, direktno ili pak dodirom – ukoliko dete rukama dodirne usta, oči ili nos a prethodno je bilo u kontaktu sa zaraženim licem. Uobičajeni simptomi su jak bol u grlu, crveni krajnici, uvećani limfni čvorovi na vratu, kao i povišena temperatura. Kod neke dece se javlja i osip, a mogući su i mučnina i povraćanje.

Kako je reč o infekciji bakterijskog tipa, lekar će najverovatnije prepisati antibiotsku terapiju, i to uglavnom u vidu sirupa. Ako se ne leči, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, uključujući reumatsku groznicu, ozbiljno inflamatorno stanje koje utiče na srce, zglobove, nervni sistem i kožu. Takođe može dovesti do reumatske bolesti srca i bolesti bubrega.

Pročitajte i: I to je moguće, crna čokolada leči kašalj.

Upala pluća

Upala pluća ili pneumonija može biti veoma opasno respiratorno oboljenje. Simptomi su izrazito visoka temperatura, ubrzano disanje, kašalj, umor i bol u grudima. Znaci upale mogu biti manje očigledni kod dece nego kod odraslih, zbog čega može biti teže postaviti dijagnozu. Uzročnici upale pluća su virusi, bakterije ili pak gljivice, bolest se može razviti i usled nezalečene prehlade, gripa ili upale grla.

Dok se bakterijska pneumonija može lečiti antibioticima, za upalu pluća izazvanu virusom ne postoji poseban lek. Lekar može prepisati antivirusni lek koji će skratiti trajanje bolesti. Odmor i dosta tečnosti takođe mogu pomoći vašem detetu da se oseća bolje. Vakcine protiv pneumokoka, malih boginja i velikog kašlja mogu smanjiti rizik da vaše dete dobije upalu pluća.

Bolje sprečiti nego lečiti

Najvažniji pristup respiratornim bolestima je prevencija. Moguće je sprečiti ili barem smanjiti prenošenje ovih uobičajenih bolesti uz pomoć nekoliko jednostavnih koraka. Kako se većina prenosi kapljičnim putem, odnosno kijanjem i kašljanjem, važno je da pritom pokrijete usta maramicom ili pak laktom, i da naravno naučite dete da čini to usto.

Bolesti disajnih organa se prenose pljuvačkom i nazalnim sekretom ili direktnim kontaktom kao što je rukovanje, dodirivanje zajedničkih površina (kvake, školske klupe…). Stoga je pravilna higijena ruku obavezna. Podstaknite mališane da peru ruke najmanje 20 sekundi toplom vodom i sapunom da bi ubili sve viruse ili bakterije koje se mogu zadržati na koži. Savetujte svoju decu da što manje dodiruju nos, usta i oči, jer se upravo tako mnogi mikrobi unose u organizam.

Na kraju, koliko god je to moguće, izbegavajte kontakt sa drugim bolesnim ljudima. Kada je dete bolesno, zadržite ga kod kuće. Uz odmor, dovoljno tečnosti i adekvatnu terapiju, brzo će se vratiti zdravo u vrtić i školu.

Autor: Srbijanka Stanković