Sećate li se priče o Petru Panu? Mogao je da leti jer je uvek imao svoje “srećne misli”. Bilo je dovoljno da ih se seti pa da poleti… A mi? Kao da smo neke velike istine iz dečijih bajki zaboravili. Očekujemo od drugih da nam pruže sreću, razlog za optimizam, samopouzdanje, radost…a oni to ne mogu, čak i kada jarko žele. Naime, naše srećne misli, optimizam, pozitivan pogled na svet – nisu u vlasništvu drugih ljudi. U nama su. a vi kao roditelji, po savetima iskusnog pedagoga, vaspitajte dete da bude optimista. Evo i kako.
Optimizam je životni stav, stanje duha, navika pozitivnog razmišljanja… Istraživanje sprovedeno na Harvard univerzitetu pokazalo je da su studenti koji su u 25-oj godini bili optimisti bili mnogo zdraviji nakon 30 godina.
Optimisti duže žive, imaju bolji imunitet, otporniji su na stres. Ne boje se rizika, pa su njihovi životi prepuni uzbuđenja i avantura. Znaju da sreću nikada ne čini jedna pojedinačna stvar (na primer, novac), pa uspevaju da ostanu puni radosti i ako ta jedna “sitnica” izostane. Lakše se snalaze (nego pesimisti) u društvenim situacijama, kreativniji su, zadržavaju mladoliki izgled i u kasnim godinama. Rado preuzimaju inicijativu.
Poželjni su u svakom društvu. U ljubavnim odnosima, u većoj meri osećaju da ih partneri podržavaju pa imaju kvalitetnije emotivne odnose nego što ih ostvaruju pesimisti.
NAČIN RAZMIŠLJANJA
Najznačajnija razlika između optimista i pesimista je u načinu razmišljanja. Kad im se dogodi nešto loše optimisti uzroke tih događaja vide u spoljnim i privremenim okolnostima, a pesimisti u unutrašnjim i trajnim uzrocima. Odnosno, ne razlikuju se po tome da li vide probleme ili ne, već po tome kako se nose sa onim što vide. Optimisti veruju da su negativni događaji izazov a pesimisti da je u pitanju trajno stanje, njihova loša sudbina, teorija zavere…
PROMENITE TMURAN DAN
Ako već od vas zavisi da li ćete neko iskustvo doživeti kao traumu ili izazov, kao poučno ili pogubno, umete li da preobratite tmuran dan u vedar, gotovo prolećan? Potrebno je malo truda. Držite se svojih svakodnevnih rituala (prva jutarnja kafa, šetnja…) Pronađite neku fizičku aktivnost koja vam odgovara (brzo hodanje, trčanje, gimnastika, vožnja bicikla…) Poklanjate zagrljaje i osmehe. Budite ljubazni. Izbegavajte da strahujete unapred. Priuštite sebi nešto lepo. Otiđite negde sa prijateljima. Recite nekome da ga volite. Provodite što više vremena na otvorenom prostoru. Slušajte svoju omiljenu muziku. Ali, ako već možete svoj (ponekad tako duboko uspavani i zaboravljeni) optimizam da probudite – možete li ga preneti na svoje dete? Može li se optimizam učiti?
DA LI SE OPTIMISTA RAĐA ILI POSTAJE?
U prvoj godini života deteta odrasli, (pre svega majka) zadovoljava sve njegove potrebe. Međutim, te potrebe nisu samo fiziološke i fizičke (za hranjenjem, spavanjem, presvlačenjem..) već i one suptilnije, kao što su potreba za dodirom, za pažnjom, nežnošću…. U zavisnosti od toga koliko su ove potrebe zadovoljene dete stiče određeno iskustvo. Zatim, to iskustvo generalizuje na celokupno okruženje. Tako, već u ovom ranom uzrastu, na osnovu poverena koje je dete steklo u svoju majku i koliko je bilo paženo, voljeno, maženo… zavisi da li će svet doživeti kao pretežno prijatno, ili pretežno neprijatno mesto. Odnosno, već tada, krajem prve godine života, možemo odrediti da li će dete odrasti u optimistu ili pesimistu.
Osim toga, deca usvajaju način ponašanja odraslih. Ona uče iz primera, kopiranjem svojih najvećih uzora, roditelja. Kao što će se iskrenosti tj. nelaganju naučiti najpre ako vi sami ne lažete, ili ljubavi prema knjigama, ako je to i vaša ljubav, ili usvojiti određen stav prema praznicima… tako će gledajući u vas, preuzeti i vaš način razrešavanja problema. Ukoliko svojim problemima pristupate sa optimizmom– činite mnogo za detetov budući pristup problemima.
Zato, ukoliko ste propustili da svoje dete ili sebe učite optimizmu u proteklim godinama – počnite danas. Postoji nekoliko važnih lekcija.
LJUBAV
Najznačajnjije što možete pružiti detetu jeste uverenje da ga volite najviše na svetu. Brojna istraživanja dokazuju da deca koja nisu mažena, grljena i kojoj nije pokazivana ljubav u najranijem detinjstvu – sporije napreduju. Ponekad se ovaj nedostatak odražava na njihov celokupni kasniji razvoj, pa su i kao odrasle osobe nesigurne, bez izraženog integriteta, slabijih socijalnih veština. Detetu je potrebna jasna potvrda za ono što misli i pretpostavlja… I zato je važno, bez obzira što se vama podrazumeva, da svoju decu volite najviše, svoju ljubav otvoreno, direktno i često deci što više pokazujete i govorite. Ne brinite, ne možete preterati, ne možete dete tako “razmaziti”, pa nema razloga ni da škrtarite. Jednostavno je, istinito i lekovito: “Ja tebe volim najviše”.
ŽAR
Podržite strast, žar vaše dece. Dozvolite im da neguju svoje hobije, da razvijaju svoja interesovanja, veruju i pokušavaju da ostvare sopstvene (a ne vaše) snove i ambicije. Kada im omogućite da se bave onim što sami izaberu i u čemu uživaju (sport, muzika, čitanje…) poklonili ste im“vetar u leđa” jer ste ih upravo vi (njihovi najveći uzori i autoriteti) podržali u nečemu što je njima lično važno. I za vas je važno da imate svoje hobije. Bavljenje onim što volimo uvek “greje srce” a to i jeste velika prednost svih optimista.
PRIJATELJI
Učite dete da neguje svoja prijateljstva. Kada bude sposobno da se svađa, miri, prihvata tuđe slabosti ili greške, kada bude dovoljno sigurno u sebe da se izvini kada uvidi da je pogrešilo – omogućili ste mu da u budućnosti pruža i prima ljubav, život pun prijatelja (koji odmah podrazumeva manji stres) i razvoj pozitivnih emocija.
ČAŠA JE POLA PUNA
Pogrešno je verovanje da optimisti svet gledaju kroz ružičaste naočare. Oni su uglavnom, realisti. Znaju da je čaša istovremeno i polupuna i poluprazna. Ali, ako postave previsoke ciljeve, uspevaju da se prilagode okolnostima i svoje ciljeve promene, kako bi opet došli došli do moguće realizacije i ličnog zadovoljstva. Naučite decu da cene ono što imaju, da se raduju i uživaju u svakom trenutku dana. Time podstičete njihovu veru u svoje sposobnosti. Deca koja veruju u sebe će se izazovima radovati, pristupati im bez straha. Važno je da svet vide kao lepo mesto u kome su oni važan deo i na koji mogu da utiču svojim postupcima.
RITUALI
Obogatite život malim, svakodnevnim radostima. U svakom detetovom uzrastu pronađite različite rituale prilagođene njegovim trenutnim potrebama. Dete koje u svom iskustvu ima (pamti, razume, rado je prihvatalo), neke vaše ranije zajedničke događaje, imaće poverenje u vas i vaš odnos i kada bude u starijm uzrasnim fazama. Uživajte u zajedničkim šetnjama. Razgovarajte. Idite na kolače ili u bioskop. Provedite što više vremena zajedno. Razmenjujte iskustva o svakom proteklom danu. Smejte se što više. Igrajte se.
ZAJEDNIČKO UČENJE
Roditeljstvo je zajedničko odrastanje. Naime, vaš roditeljski staž ne može biti duži nego što su kalendarske godine vašeg deteta. Kako ono odrasta, tako i vi postajete sve iskusniji i sigurniji u ulozi mame ili tate. Zato, kada počnete da negujete optimizam kod svog deteta, istovremeno, negovaćete optimizam u sebi. Biće to zajedničko učenje, lekovito i za vaše dete i za vas.
Probudite Petra Pana u sebi. Pronađite svoje “srećne misli” i poletite. Zaslužili ste.
Jelena Holcer je diplomirani pedagog.
Ima 25-ogodišnje radno iskustvo kao pedagog u različitim školama i predškolskim ustanovama, izdavačkim kućama, radio i tv stanicama.
Autor je 15-ak knjiga za decu i roditelje (“101 način da pokažete detetu da ga volite”, “Uspešan roditelj – uspešno dete”, “Uspešno učenje”, “Kako reći NE”, društvene igra “U redu je”…) i stručni saradnik mnogih časopisa (Magazin “Mama”, “Sensa”, “Prosvetni pregled”).
Danas, ona je autor programa i direktor “Škole za roditelje”.
Izvor: www.jelenaholcer.com
