Još su stari Grci verovali u lekovitu moć čitanja i zato su uvek iznad vrata biblioteke stavljali natpis “Lekovito mesto za duše”. Biblioterapija smatra da je čitanje lekovito iskustvo i da nam može pomoći u rešavanju složenih životnih i zdravstvenih problema. Pa ako ste u nekoj takvoj situaciji, knjige u šake! I pravac na 65. Beogradski sajam knjiga gde više od 400 izlagača i isto toliko suizlagača do 30. oktobra nudi ljubiteljima pisane reči širok spektar naslova iz srpske i svetske književnosti.
Stručnjaci se slažu da je čitanje idealan “izduvni ventil” kod napetosti, nervoze i stresa, a može da ublaži i, čak, sasvim izleči depresiju, bolesti zavisnosti, mnoge mentalne poremećaje, emocionalne probleme…Mnogo je pisaca čija dela imaju lekovitu moć, a psihijatri savetuju redovno “konzumiranje” dela Čarlsa Dikensa, Marka Tvena, Dostojevskog, Lava Tolstoja, Viktora Igoa, Šekspira, Tomasa Mana…
Posebno prija deci
Ovaj vid terapije posebno je koristan za decu koja se nose sa ozbiljnim bolestima, emocionalnim problemima, nasiljem i tragedijama u porodici, ali i mališanima koji imaju teškoća sa učenjem, prihvatanjem autoriteta, sklapanjem prijateljstava. Kod učenika se biblioterapija pokazala odličnom kao pomoć kod zadirkivanja, ismejavanja, strahova, seksualnih promena, teskobe i smrti bliskih osoba. U većini slučajeva, biblioterapija se koristi kao dodatak tradicionalnoj psihoterapiji.
Osoba koja pati od bulimije najverovatnije će dobiti za čitanje knjige koje opisuju njeno stanje, a takve informacije pomažu pacijentima da bolje razumeju razloge lečenja i da porade na promenama u svom ponašanju.
Biblioterapija najverojatnije neće biti korisna kod ljudi koji pate od poremećaja misli, psihoze, ograničene intelektualne sposobnosti, disleksije ili aktivnog otpora na lečenje.
Leči strahove, otklanja stres
Biblioterapija se takođe primenjuje i kod mnogih vrsta psihičkih problema, a stručnjaci su ustanovili da je odlična za lečenje poremećaja ishrane, raspoloženja, straha od otvorenog prostora (agorafobije), alkoholizma, raznih vidova zavisnosti, stresa, anksioznosti, depresije…
Za razliku od mnogih standardnih oblika psihoterapije, biblioterapeut ima pristup koji najčešće uključuje konkretne primere sa kojima se pacijent može poistovetiti. Stručnjaci ukazuju da biblioterapeut mora biti stabilna osoba, istinski zainteresovana za druge, sposobna da saoseća sa drugim ljudima, bez moralisanja, pretnji ili naređivanja.
Terapija slikanjem, plesom, mimikom, muzikom, glumom…
Biblioterapija je samo jedan od segmenata iz široke lepeze tzv. art-terapije. Umetnost pruža mogućnost za izražavanje emocija i pomaže u lečenju mnogih psihičkih problema. Uz terapiju čitanjem, u svetu se uspešno primenjuje i terapija slikanjem, plesom, mimikom, muzikom, glumom. Jedna bolnica u zapadnom Jorkširu u Engleskoj koja već pet godina umesto lekova bolesnicima “prepisuje” knjige, ima mnogo uspeha u lečenju depresije, nervoze i poremećaja u ishrani.
Izvor: Zdravaiprava
