Budućnost zelene gradnje u Evropi je tema koja privlači sve veću pažnju kako stručne javnosti,
tako i društva u celini. Sa sve većim fokusom na očuvanje životne sredine i smanjenje
negativnog uticaja na klimatske promene, zelena gradnja postaje ključni element u izgradnji
održivih i energetski efikasnih građevinskih objekata.
Evropa se već duže vreme suočava sa izazovima u vezi sa klimatskim promenama i potrebom
za smanjenjem emisija štetnih gasova. Upravo iz ovog razloga, zelena gradnja je postala
prioritetna strategija za postizanje ciljeva u kontekstu održivosti.
Ova vrsta gradnje podrazumeva korišćenje ekoloških materijala, implementaciju energetski
efikasnih rešenja i promovisanje principa održivog razvoja, o čemu je moguće govoriti kako u
kontekstu naše zemlje, tako i u širem evropskom, a zatim i globalnom kontekstu.
Faktori koji utiču na razvoj zelene gradnje u Evropi
Jedan od ključnih faktora koji utiče na razvoj zelene gradnje u Evropi je sve veća svest i
angažovanje društva u cilju zaštite životne sredine. Kroz različite inicijative i podršku lokalnim
ekološkim projektima, građani i institucije postaju sve više motivisani da aktivno doprinesu
očuvanju prirodnih resursa i smanjenju ekološkog otiska.
Potrebno je imati na umu i da zelena gradnja pruža brojne ekonomske prednosti. Investiranje u
održive građevinske projekte podstiče ekonomski rast, otvara nova radna mesta i podstiče
inovacije u građevinskoj industriji. Evropske zemlje prepoznaju ove potencijale i sve više ulažu u
istraživanje i razvoj zelenih tehnologija, kao i u podsticanje građevinskih projekata koji su
usklađeni sa principima održivosti.
Ovi faktori bez sumnje aktuelizuju pitanje kako se zelena gradnja razvija u Evropi, kao i koji su
glavni trendovi i inovacije, ali i izazovi u ovoj oblasti.
Izbor materijala: Ključni korak ka održivoj zelenoj gradnji u Evropi
Polazna osnova za ostvarivanje ciljeva u kontekstu zelene gradnje u Evropi jeste izbor takoreći
ekoloških materijala. Drvene konstrukcije su, primera radi, obnovljiv resurs i imaju nizak
ugljenični otisak u poređenju sa drugim materijalima. Upotreba drvenih elemenata, kao što su
drveni okviri za prozore ili drveni podovi, može doprineti smanjenju emisija CO2 i stvaranju
zdravijeg unutrašnjeg prostora. Još jedan materijal koji se sve više koristi u zelenoj gradnji je
reciklirani beton. Reciklirani beton se proizvodi od drobljenog i recikliranog betona, čime se
smanjuje potreba za eksploatacijom novih sirovina. Ovaj materijal može se koristiti za izgradnju
temelja, nosećih zidova i drugih građevinskih elemenata, čime se smanjuje uticaj na životnu
sredinu i troškovi materijala. Istovremeno, važno je pomenuti i upotrebu ekoloških izolacionih
materijala kao što su celulozna izolacija, staklena vuna i konoplja. Ovi materijali imaju visoku
termoizolacionu sposobnost, što pomaže u održavanju željene temperature unutar objekta. Oni
su takođe ekološki prihvatljivi jer se proizvode od obnovljivih ili recikliranih materijala, a takođe
su i nisko-emisioni, što znači da ne emituju štetne gasove u okolinu.
Kada je reč o popularnim rešenjima u kontekstu izbora građevinskih materijala, aluminijum se
takođe ističe kao jedna od izuzetno efikasnih opcija. Aluminijumski prozori su popularan izbor u
mnogim zelenim građevinskim projektima zbog svoje izdržljivosti i dugotrajnosti, ali pre svega
zbog toga što su energetski efikasni, što znači da mogu doprineti smanjenju potrošnje energije
u zgradama. Kada su u pitanju s razlogom popularni aluminijumski prozori, cena je veoma
povoljna u odnosu na njihov visok kvalitet, te je ekonomska isplativost ovog izbora faktor koji mu
ide u prilog, a u cilju negovanja zelenih solucija u građevinskoj industriji. Jasno je da izbor
materijala za zelenu gradnju treba da se zasniva na principima održivosti, energetske
efikasnosti i ekološke odgovornosti. S time u vezi, kombinacija materijala poput aluminijuma,
drveta, recikliranog betona i ekoloških izolacionih materijala predstavlja faktor koji doprinosi
izgradnji održivih i energetski efikasnih zgrada u Evropi i koji se nalazi u fokusu građevinske
industrije na globalnom planu, a samim time i na teritoriji Evrope.
Inovativne tehnologije u zelenoj gradnji: Transformacija industrije i energetska efikasnost
Inovativne tehnologije imaju ključnu ulogu u transformaciji građevinske industrije uopšte, a
naročito u kontekstu zelene gradnje i postizanju energetske efikasnosti u Evropi. Napredak u
tehnološkom sektoru donosi nove mogućnosti za primenu održivih rešenja u građevinskim
projektima. Primera radi, solarna energija postaje sve popularnija opcija za napajanje zgrada, a
solarni paneli se mogu integrisati u fasade ili krovove, kako bi generisali električnu energiju.
Istovremeno, pametni sistemi za upravljanje energijom omogućavaju efikasnu upotrebu resursa
u zgradama, prilagođavajući se potrebama korisnika i optimizujući potrošnju. Uvođenje
naprednih senzora i automatizovanih sistema za kontrolu osvetljenja i grejanja takođe doprinosi
smanjenju potrošnje energije i održivom upravljanju prostorima.
Inovativne tehnologije, poput pametnih materijala koji se prilagođavaju spoljašnjoj temperaturi ili
tehnologija za skladištenje energije, predstavljaju budućnost zelene gradnje u Evropi. Njihova
primena omogućava smanjenje ekološkog otiska, povećanje energetske efikasnosti i stvaranje
održivih građevinskih objekata, koji su u skladu sa principima očuvanja životne sredine.
Usklađivanje regulativa i edukacija za održivu budućnost
Izazovi zelene gradnje u Evropi su tesno povezani sa uspostavljanjem sklada između regulativa
i edukacija, u cilju ostvarivanja održive budućnosti. Iako se sve više investira u zelene
građevinske projekte, ne možće se osporiti postojanje određenih izazova, koji su mahom
prisutni u datom kontekstu. Nedostatak standardizovanih regulativa koje bi podržale i podstakle
primenu održivih tehnologija i materijala je nesumnjivo važno i aktuelno pitanje. Usklađivanje
propisa na nacionalnom i evropskom nivou ključno je za stvaranje podsticajnog okruženja za
zelenu gradnju.
Edukacija sama po sebi igra važnu ulogu u širenju svesti o zelenoj gradnji među arhitektima,
inženjerima, investitorima i ostalim stručnjacima u građevinskom sektoru i učesnicima u procesu
planiranja gradnje. Potrebno je pružiti obrazovne programe koji će omogućiti sticanje znanja o
održivim praksama i novim tehnologijama u građevinskoj industriji. Istovremeno, potrebna je i
edukacija javnosti kako bi se podstaklo interesovanje za zelene građevinske projekte i njihove
prednosti.
Povećana svest o klimatskim promenama i osetna potreba za održivim razvojem stvara
povoljno okruženje za dalji razvoj zelene gradnje. Kroz usklađivanje regulativa, podršku
investicijama i kontinuiranu edukaciju, može se postići sve veći broj održivih građevinskih
projekata. Zelena gradnja ne samo da doprinosi zaštiti životne sredine, već i stvara ekonomsku
korist kroz otvaranje novih radnih mesta i podsticanje inovacija. Budućnost zelene gradnje u
Evropi, stoga, zahteva saradnju svih aktera – vlada, privrede, stručnjaka i građana, dakle
društva uopšte – kako bi se ostvarili ciljevi održivosti i stvorio zdraviji i ekološki prihvatljiviji
prostor za sve nas.
Autor: Velibor Živkov
