U studiji koju su sproveli finski istraživači dokazano je da deca koja su izložena stresu imaju veću verovatnoću da dožive srčani udar u srednjim godinama. Istraživanje je sprovedeno na 311 dece koju su naučnici pratili u periodu od 1980. do 2008. godine kao deo kardiovaskularnog programa.
Iako su podaci uglavnom bili bazirani na subjektivnim izveštajima roditelja, ispostavilo se da je širok spektar činilaca, poput socioekonomskog statusa, gojaznosti, pušenja, visokog krvnog pritiska i povišenog holesterola, uticao na razvoj stresa kod dece, a što je stres bio veći, povećavao se i rizik srčanog udara.
Istraživači veruju da stres u detinjstvu može da podstakne zapaljenja i promene metaboličkog funkcionisanja, što kasnije može da izazove srčani udar.
ŠTA IZAZIVA STRES
Pritisak škole, razni rokovi, upoznavanje novih ljudi, privikavanje na novu životnu situaciju ili “rastezanje” između zahteva škole, roditelja i društvenog života lako mogu da dovedu do osećaja stresa kod mnoge dece. Zbog toga je važno da roditelji razumeju i umeju da prepoznaju simptome kod dece koji mogu da izazovu stres, kako bi bili u stanju da im pomognu.
PROBLEMI SA VARENJEM
Problemi sa želucem, mučnina, povraćanje ili dijareja mogu vrlo lako da budu simptomi stresa kod školske dece, naročito ako se često pojavljuju ili izgledaju kao da su prerasli u hronično stanje.
SRČANI PROBLEMI
Povećan broj otkucaja, lupanje srca i visok krvni pritisak simptomi su koji mogu da se pojave kada je dete pod stresom. Ukoliko traju duže, ovakvi simptomi mogu da izazovu stvarne srčane bolesti. Zbog toga se učenicima i studentima koji osećaju lupanje srca preporučuju vežbe dubokog disanja ili drugih aktivnosti koje mogu da ih opuste kako bi smanjili stres i vratili otkucaje srca na normalu.
BOLOVI
Glavobolje, bol u grudima, bol u leđima ili generalno bolovi u telu, odnosno mišićima, mogu da se pojave kada je dete pod stresom. Ovi bolovi ponekad mogu da stvore zabludu da se radi o nekoj stvarnoj fizičkoj bolesti. Olakšanje detetu mogu da pruže aktivnosti koje ga opuštaju, na primer crtanje, slikanje, igra s loptom itd.
SPAVANJE
Promene navika spavanja takođe su znak stresa. Neka deca mogu da spavaju mnogo više nego što je uobičajeno, a to je, u stvari, odbrambeni odgovor organizma u borbi sa stresom. Ipak, mnogo je više onih koji imaju problema sa spavanjem i noću ostaju budni sa raznim teskobnim mislima o izvoru i razlogu svog stresa.
SLAB IMUNITET
Neka deca razbolevaju se češće od svojih vršnjaka. Jedan od mogućih razloga je što je njihov imunološki sistem jednostvano oslabljen, zbog čega su osetljiviji na viruse i bolesti.
PROMENE U TEŽINI
Takođe je moguće da se deca jednostvano okrenu hrani kako bi se lakše izborila sa svojim stresom, dok drugi mogu da izgube apetit i počnu da preskaču redovne obroke. Ove nezdrave navike mogu lako da dovedu do gojenja ili gubitka težine.
Izvor: B92
