U Srbiji, prema zdravstvenoj statistici, od dijabetesa tipa 2 boluje 770 hiljada ljudi, ali prema proceni domaćih eksperata čak 45 odsto pacijenata nemaju postavljenu dijagnozu, tačnije ne znaju da su bolesni, pa je samim tim broj obolelih daleko veći. Ova teška sistemska bolest izaziva brojne, po život opasne komplikacije, a da bi se to sprečilo ključno je rano otkrivanje.
“Provera nivoa šećera u krvi, jednostavan je način da se bolest otkrije na vreme. Preventivni pregled je posebno važan ukoliko znamo da je u porodici već neko bolovao od dijabetesa. U pitanju je podmukla bolest sa najčešće blagim i nespecifičnim simptomima. Pojačan osećaj žeđi, učestalije mokrenje, češći osećaj umora. Kasnije se javljaju češće infekcije mokraćnih puteva, gljivična oboljenja kože, sporije zarastanje rana. Ukoliko bolest otkrijemo na vreme lečenje je daleko uspešnije”, objašnjava Bojana Jordanović, diplomirani farmaceut i Regionalni produkt menadžer iz Hemofarma.
Sprečiti na vreme
Dijabetes tipa 2 je peti vodeći uzrok umiranja u Srbiji. Polovinu obolelih čini radno sposobno stanovništvo. Dijabetes tipa 2 ubrzava propadanje krvnih sudova, pa tako uvećava rizik od pojave tromboze i začepljenja. Zbog toga su srčani udar i naprasna smrt čak pet puta češći kod dijabetičara.
“Od komplikacija dijabetesa tipa 2, promene nastaju na krvnim sudovima srca, oka, bubrega, mozga i u perifernoj cirkulaciji. Najčešće kardiovaskularne posledice su ishemijska bolest srca, angina pektoris, infarkt miokarda. Čak 2 od 3 dijabetičara umiru od srčanog udara, moždanog udara ili problema sa cirkulacijom u stopalima i nogama. Ali ako se šećerna bolest otkrije na vreme, a zatim odgovarajućim načinom ishrane i pre svega lekovima drži pod kontrolom, ne samo makrovaskularne komplikacije dijabetesa, već i mikrovaskularne komplikacije koje dijabetes izaziva na mozgu, očima, bubrezima, perifernim nervima, mogu se sprečiti ili bar za duže vreme odložiti”, kaže naša sagovornica.
Posebno brine što se tip 2 dijabetesa sve češće otkriva i kod adolescenata i gojazne dece. Otkuda ovaj vrtoglavi porast broja obolelih?
“Istraživanja ukazuju da plaćamo danak savremenom načinu života kojeg karakterišu mnogo sedenja, nedovoljna fizička aktivnost, neredovna i visokokalorična ishrana, energetski napici i posebno naglašeni stres. Ispitivanje sprovedeno na Vojnomedicinskoj akademiji pokazalo je da osobe koje prolaze kroz kontinuiran, teži stres, imaju 3 puta veću koncentraciju insulina u krvi od dozvoljene. To jasno govori o visokom stepenu metaboličkog rizika za pojavu šećerne bolesti. Zato je prevencija od presudne važnosti”, navodi Jordanović.
Redovne kontrole i lekovi
Zbog velikog porasta broja obolelih kao i brojnih komplikacija bolesti, razvoj lekova za dijabetes je u stalnom fokusu u celom svetu.
“Osim lekova koji se primenjuju u terapiji dijabetesa decenijama, danas imamo i savremene lekove koji pored toga što uspešnije regulišu nivo šećera u krvi, utiču i na smanjenje progresije komplikacija dijabetesa. Noviji lekovi imaju manje neželjenih efekata kao što su gojaznost, hipoglikemija. Oni takođe mogu smanjiti učestalost komplikacija pridruženih bolesti poput različitih oboljenja kardiovaskularnog sistema. U Srbiji je dostupna savremena terapija i ima mnogo mogućnosti da se za svakog pacijenta odabere odgovarajuća terapija. Svakako, vaš lekar je taj koji treba da odluči koji od lekova je za vas najbolji”, kaže naša sagovornica.
U većini Domova zdravlja u Srbiji rade savetovališta za dijabetes, koja su od izuzetne važnosti za pacijente. Lečenje dijabetesa je doživotno i skupo. Zbog velike učestalosti i brojnih komplikacija koje prate šećernu bolest, troškovi zdravstvene zaštite obolelih od dijabetesa su tri puta veći i iznose 12 % svih troškova u zdravstvu.
Autor: Aleksandra Gazivoda
