U Srbiji zvanično 773.000 ljudi boluje od dijabetesa, u Beogradu je 2020. godine registrovano 80.082 osobe, dok procenat nedijagnostifikovanih slučajeva iznosi 39,3%, pokazuje poslednje istraživanje o šećernoj bolesti. Procenat obolelih od dijabetesa u svetu predstavlja čak 7% populacije, dok broj onih koji nisu svesni da imaju dijabetes u svetu iznosi 46.5%. Poražavajuće su i činjenice da većina obolelih, tačnije 2/3, živi u urbanim sredinama i da se od osamdesetih godina do danas, broj obolelih od dijabetesa učetvorostručio.
Današnji međunarodni stručni skup: „Sinergija prirode i nauke u lečenju dijabetesa“ okupio je naučnike, dijabetologe, endokrinologe, kardiologe, ginekologe, lekare opšte prakse i druge stručnjake i praktičare kojima je cilj istraživanje i promovisanje prirodnih pristupa u prevenciji, lečenju i kontroli dijabetesa i koji već godinama proučavaju terapije za dijabetes i pomažu pacijentima koji imaju šećernu bolest.
U potrazi za novim mogućnostima i trajnim rešenjima, kroz stručna predavanja i diskusiju predstavljena su najnovija istraživanja i kliničke studije o primeni kuralinske biljne terapije i regulaciji glikemije, a sve s ciljem održavanja dobrog nivoa šećera u krvi. Specijalni gost, prof. dr Itamar Raz, jedan od najpoznatijih svetskih dijabetologa, naveo je da se u svetu već dugo radi na unapređenju terapije dijabetesa i mogućnostima koje pruža prirodna medicina, kao i da priroda nudi odlična rešenja koje su potvrđena u praksi i dokazana u kliničkim studijama.
Predstavljena su najnovija saznanja u oblasti lečenja dijabetesa prirodnim suplementima i razmatrani su odgovori na pitanja rapidno-progresivne evolucije u nefarmakološkoj terapiji dijabetesa, inovativnih terapijskih pristupa, poput biljne kuralinske terapije. Ono što se izdvojilo, kao zaključci su da su najčešći uzroci dijabetesa smanjena fizička aktivnost, gojaznost (60% osoba sa dijabetesom u starijoj životnoj dobi je gojazno), druga oboljenja (alkoholizam, virusna oboljenja), lekovi i hemijski agensi. Tu su i ishrana bogata prostim ugljenim hidratima, mlečnim i mesnim zasićenim masnoćama životinjskog porekla, bez dovoljnog korišćenja voća, povrća i žitarica ključni su razlozi epidemije gojaznosti, metaboličkog sindroma (MS), dijabetes melitusa tipa 2 (DM) i pridruženih poremećaja, kako kod odraslih tako i kod dece. Na skupu se moglo čuti i da metabolički sindrom karakterišu abdominalna gojaznost, hiperinsulinizam, insulinska rezistencija, poremećaji glikoregulacije – DM, hipertenzija, hiperlipoproteinemija i rizik za aterosklerozu i vaskularne komplikacije, zbog čega je prevencija MS od ključne važnosti, a jedan od načina kako se to postiže je i uravnotežena, balansirana ishrana.
Očekuje se, da će do 2045. godine jedna od devet osoba imati dijabetes, od čega 90% dijabetes tipa 2.
Dijabetes je izuzetno skupa bolest i predstavlja veliki ekonomski teret ne samo za obolele osobe i njihove porodice već i za društvo u celini. U evropskom regionu dijabetes je odgovoran za gotovo 10 odsto troškova u zdravstvu, te su i ulaganja u kliničke studije i nove terapije visoka i konstantna. Bioaktivna jedinjenja biljaka posebno su značajna kao dopuna terapije dijabetesa, jer deluju povoljno na stimulaciju sekrecije insulina, glukozne transportere i povećanje senzitivnosti na insulin. Pokazalo se u kliničkim studijama da veoma dobre rezultate pokazale su biljke: cimet, kurkuma, amla, gorka dinja, piskavica, svertija, jambolska šljiva, kutki i srebrna svilenica, te one danas predstavljaju deo inovativne biljne kuralisnke terapije koja u budućnosti može biti dopuna dosadašnjim antidijabetes terapijama. Jedno od iskustava (praćenje rezultata kod oko 200 pacijenata) ukazuje da se primenom prirodnih preparata koji sadrže gore navedena jedinjenja postiže normoregulacija glikemije kod 70% bolesnika (redukcija HbA1C) uz postepeno isključivanje/korekciju doze oralnih hipoglikemika i insulina, a značajni su i efekti redukcije telesne mase (tokom dvogodišnjeg praćenja). U tom pravcu kuralinska biljna terapija u kontroli nivoa šećera sve više se primenjuje i kod nas u Srbiji, kao i u još 55 zemalja širom sveta, pokazuju primeri iz kliničke prakse.
Izvor: Zdravaiprava
