Oko je najkompleksnije čulo i zapravo predstavlja „istureno odeljenje“ mozga. Tako kompleskna struktura mora savršeno skladno da funkcioniše i svaki mali ispad može da dovede do velikih poremećaja u funkciji vida. To je svakako jedan od najkompleksnijih problema modernog čoveka, a prof. dr Mirko Jankov u razgovoru za portal Zdravaiprava objašnjava da je dosadašnja tehnologija već donela vrlo precizne lasere, i razne dijagnostičke aparate, ali od nanotehnologije s pravom možemo da očekujemo više.
„Nano čestice bi mogle da dostave neki lek upravo do onih ćelija kojima je potreban, zaobilazeći pritom neke druge kojima bi on mogao škoditi, pa na taj način izbeći nekada neprijatne nus pojave lekova zbog kojih nekada neki ni ne mogu da se koriste u lečenju, iako su dobri. Osim toga, nanočestice bi mogle da reprogramiraju i ćelije genskom terapijom, pa će neke bolesti, počev od kokošijeg slepila preko degeneracije makule i glaukoma, uskoro postati prošlost“, navodi naš sagovornik koji je završio Medicinski fakultet u Beogradu, specijalizaciju iz oftalmologije u Sao Paulu, a sada je i deo tima domaćih istraživača koji radi ispitivanja u primeni nanotehnologija u raznim oblestima od biomedicine, kozmetologije, privrede, poljoprivrede.
Prema njegovim rečima, najvažnije je da shvatimo da mi ne vidimo očima, nego mozgom.
„Oči, koliko god to bio složeno čulo, je samo organ koji skuplja informacije iz spoljnog sveta i pretvara ih nervne impulse koje prerađuje i šalje u mozak za dalju analizu i interpretaciju. Vid se danas popravlja već vrlo uspešno laserom ili zamenom sočiva sa ugradnjom multifokalnih sočiva, kojim se popravlja optika oka. Za poboljšanje vida uz usavršenu optiku bilo bi potrebno reprogamirati neke delove mozga zadužene za analizu i interpretaciju slike, i tu će mikro ili nano implanti verovatno imati veću ulogu u budućnosti. Neka vrsta integracije elektronike i našeg mozga je verovatnan scenario, čime će naš mozak poboljšati postojeća, a verotano dobiti i nova čula kojima će moći da doživljava stvarnost na drugačiji način“.
Za degeneraciju makule (žute mrlje) je poznato da postoji negativan uticaj visokoenergetskih zrakova (ljubičastih i plavih) kod nekih pacijenata. To je dugotrajan uticaj koji se skuplja godinama života, a izražava se u starijoj dobi jer ljudi jednostavno duže žive nego nekada, objašnjava dr Jankov.
U takvoj situaciji zaštita od tog dela spektra upotrebom naočara sa fulerenom kod pacijenata koji imaju genetsku sklonost, može da odloži početak i ublaži tok degeneracije makule, navodi naš sagovornik.
„Sledeći korak će, naravno, biti genska intervencija nanotehnologijom gde bi se zapravo sprečio uopšte nastanak te bolesti. Čak i kada se razvije degeneracija makule, zaštita od tog dela spektra će pomoći da se duže održi vid i smanji stres na receptorske ćelije. Ukoliko pacijent dobije i kataraktu, ugrađivanje veštačkog sočiva koje bi imalo taj filter u sebi bi preventio rešio problem i na duže staze, pa ne bi morao da nosi naočare niti kontaktna sočiva sa tom zaštitom u sebi“.
Fulerenski filter svojim hiperpolarizacijom stvara prirodan spektar vidljivog dela elektromagnetnog zračenja, tako da se svako vreme ili svako osvetljenje približava idealnom. U ekstremnim sportovima na otvorenom, objašnjava dr Jankov, kao kod jedrenja, maratona, biciklizma gde je sunce jak i nekada prilično otežavajući faktor u obavljanju aktivnosti, fulerenski filtar smanjuje intenzitet svetla, uz zadržavanje prirodnog profila i u naizgled nemogućoj situaciji.
„S obzirom na potencijalna kvantna dejstva okakvog hiperporalizovanog svetla na oko i mozak, dodatan fokus, dobro raspoloženje i motivacija mogu da budu važan element za vrhunske rezultate, uz maksimalnu zaštitu očiju i fotoreceptora koji su kod ovih sportista uvek pod velikim opterećenjem. To sve, naravno, vredii za sve koji punovremena provode napolju”.
Izvor: Zdravaiprava
