Osobe koje boluju od depresije retko kada potraže profesionalnu pomoć, ali i kada je potraže to uglavnom bude onda kada njihovo stanje postane neizdrživo i kada im „pregori”, zaključak je tribine „Na kafi sa psihologom” koja je održana povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja pred prepunim Dorćol Platzom.
Učesnica na panelu čija tema je bila „Život sa depresijom”, dr Tijana Mirović, psihološkinja i psihoterapeutkinja objasnila je da su prvi simptomi depresije nesanica, promena raspoloženja, gubitak koncentracije i dodala da je neophodno da ti simptomi budu prisutni neko vreme da bi se ustanovila depresija.
„Retko ljudi potraže pomoć jer u prvi mah ne znaju šta im se dešava, budu uplašeni i zbunjeni, krenu da razmišljaju, da ne spavaju zato što su imali malo veći stres na poslu i tako umanjuju ono što osećaju. Nije lako otići, sesti i nekome preko puta reći svoje probleme. Ljudi se nekada prvo požale ljudima u svojoj okolini i onda je strašno važno da reakcije ne budu ‘ma nije ti ništa, danas su svi depresivni’”, izjavila je ona i dodala je da je osobe koje boluju od depresije uvek najbolje pitati na koji način bi im mogli biti podrška i šta bi doprineloda se osećaju bolje.
„Plašeći se reakcije okoline, ljudi predugo drže u sebi kako se osećaju i kod psihologa odlaze onda kada dogori – kada osete da sada stvarno moraju da potraže pomoć. Nikada više ljudi sa problemima nismo imali i nikada više priče o pozitivnom razmišljanju”, izjavila je Mirović.
Novinar i autor knjige „Iz svoje kože: Život s depresijom” Aleksandar Stanković, rekao je da je prvi put primetio psihofizičke manifestacije odnosno „napad depresije” dva dana nakon što je dobio novinarsku nagradu u Hrvatskoj jer „nisam mogao da spavam, preko dana sam nekako funkcionisao ali nisam imao koncentraciju, ruke su mi se tresle, nisam mogao da jedem, mučile su me crne misli i tada sam rekao ženi da sa mnom nešto nije u redu, da ne mogu ovako da živim i da moram da potražim stručnu pomoć. Konstatovan mi je srednji, teški stupanj depresije uz preporuku da krenem na psihoterapiju i uzimam farmakoterapiju”.
Stanković je dodao da je jedan od razloga zašto je napisao knjigu „taj što sam želeo da pomognem svima koji se bore sa depresijom, jer su i meni strašno puno značila iskustva drugih ljudi kada mi je bilo najteže. Kada kažeš da si depresivan, 80 odsto ljudi će pomisliti da si loše raspoložen, proći ćete, trči malo, biće bolje. Depresija nije bolest koja prolazi trčanjem, to je bolest sa kojom čovek mora ozbiljno da se suoči”.
Novinar i pisac Branko Rosić pristupio je temi iz perspektive prisutnosti depresije u popularnoj kulturi rekavši da ta tema nije retka stvar, ali da je na ovim prostorima depresija uvek bila vezivana za socijalni status.
„Setio sam se pošto sam odrastao u socijalizmu, kako je Jugoslavija uvek bila idealna zemlja i kako smo mi uvek učili o rudnim bogatstvima, razuđenosti naše obale dok je italijanska ne znam kakva. U to vreme je bila priča kako Amerikanci imaju problem sa nesanicom i da svako ide kod psihijatra, a nama je eto sve super, dobro spavamo bez ikakvih pomagala”, rekao je Rosić i dodao da je sada kada je stigao kapitalizam postalo popularno imati „šrinka” isto koliko je bilo popularno nemati ga tokom socijalizma.
Dr Tijana Mirović, psihološkinja i psihoterapeutkinja je zaključila da je „herojska stvar kada jedan muškarac s ovih podneblja, koji je i javna ličnost knjigom opiše jasno, glasno i iz svoje kože život sa depresijom”. „Ne možemo svi da uradimo to što je uradio Aleksandar Stanković, ali možemo da radimo na tome da normalizujemo ranjivost, rušimo predrasude i negujemo empatiju, saosećajnost i solidarnost. Možemo da pružimo ruke i pomognemo da svi zajedno izađemo iz kanala, iz stigme i mraka”, zaključila je Mirović.
Tribina „Na kafi sa psihologom” je deo kampanje za borbu protiv depresije i stigme „Nesalomivi” putem koje je više od 17.000 ljudi dobilo pomoć i podršku stručnjaka, psihologa i psihijatara koji rade na SOS liniji 0800 001 002. Pomoć i podrška koju pružaju stručnjaci Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Vršcu, Kovinu i Gornjoj Toponici su besplatni, anonimni i dostupni 24/7.
Izvor: Zdravaiprava
