Neko je usmeren ka tradicionalnoj, neko alternativnoj medicini, ali čovek je u stalnoj potrazi za najboljim rešenjima da svoje zdravlje dovede u red, očuva i unapredi. Svakako treba imati na umu da su metode alternativne medicine jedna stvar, koja nosi određenu težinu, a pristupi i tehnike koje čine da se osećamo bolje daleko drugačija stvar. Takođe, sasvim je jasno i da će svako, ma kom “pravcu” medicine da pripada da kaže i ono najvažnije: za neka stanja neprevaziđena je klasična medicina, ali su najbolji rezultati kada se deluje u sinergiji kod stanja koja nisu alarmantna i predviđena za određene operativne tokove.
Tradicionalna, alternativna, komplementarna, integrativna, holistička ili možda, neka druga medicina.
ALTERNATIVNA MEDICINA
Alternativa – izbor između, opredeljenje za jednu od dve mogućnosti je, pomalo, krivi naziv za mnoge dijagnostičko terapeutske postupke, jer se ljudi odavnina oslanjaju na akupunkturu, fitoterapiju, masažu, a tek unazad 200 godina (vreme postojanja “zapadne medicine”) imaju mogućnost izbora (fitoterapija ili farmakoterapija, na primer). Termin je ušao u svakodnevnu upotrebu, tako da danas postoje mnoge klinike i kabineti, ordinacije, sa nazivom “alternativan”.
TRADICIONALNA MEDICINA
U korenu je predanje, prenošenje s kolena na koleno, usmeno širenje priča, poruka, verovanja, običaj. Utemeljenje novih metoda pokazuje da je tzv. tradicionalna medicina (TM) osnov za mnoge metode novog doba, ali da termin nije sveobuhvatan.
KOMPLEMENTARNA MEDICINA
Znači dopunski, koji dopunjuje, koji služi kao dopuna ili dodatak nečemu. Pojam koji je, možda, isključiv jer svi dijagnostičko terapeutski postupci (alternativni) mogu da budu potpuno samostalni. S tim u vezi, termin koji se dosta upotrebljava u SAD – CAM (complementary and alternative medicine).
INTEGRATIVNA MEDICINA
Integralan, celinski, koji sačinjava celinu. Sigurno je da se ove metode mogu primeniti zajedno sa dijagnostičkim i terapijskim postupcima konvencionalne medicine i da tako predstavljaju jednu celovitost. Ali, ne moraju! Pristup lečenju koji ima sve veću podršku, pre svega, stručnog kadra koji pripada konvencionalnoj, zapadnoj medicini. Nastao kao potreba prevazilaženja ograničenja, pre svega alopatske medicine ali i alternativne medicine. Ima za cilj da objedini oba sistema i da uspostavi tzv. holistički pristup.
PRISTUPI
Postoje još neki termini kao što je alopatska medicina (grčki: alopathy drugi, bolest). To je savremeni pristup zapadne, konvencionalne medicine: dejstvom na simptome supstancama ili postupcima koji imaju suprotno dejstvo od simptoma koji karakterišu stanje određene bolesti (antipiretici, analgetici, antihipertenzivi –mehanizam dejstva u samoj klasifikaciji).
Ovaj termin je 1842. godine skovao C.F.S. Hahnemann da bi naznačio razliku između uobičajene medicinske prakse i homeopatije, sistema terapije koji je on utemeljio.
Holistički pristup je termin koji je skovao Džen Smats (Jan Smuts, 1870 – 1950) u knjizi – Holizam i evolucija – (Londonu 1926). Definisao je holizam kao teoriju po kojoj je celina više nego zbir njenih sastavnih delova. U alternativnoj medicini sveobuhvatni pristup u kome se čovek posmatra kao jedinstvo tela, duše i duha.
REGULATIVA I LEGISLATIVA REPUBLIKE SRBIJE
Zakonom o zdarvstvenoj zaštiti (Službeni glasnik RS br. 107/05) prvi put su metode tradicionalne/komplementarne/alternativne medicine izjednačene sa dijagnostičkim i terapiskim postupcima zapadne/konvencionalne medicine. Srbija je bila prva zemlja u regionu koja je zakonom i pravilnicima uređivala ovu oblast. Početkom 2019. usvojene su izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti i usvojen je naziv “Komplementarna medicina”. Ona, u smislu ovog zakona, obuhvata one tradicionalne i komplementarne metode i postupke prevencije, dijagnostičke procene, lečenja, zdravstvene nege i rehabilitacije koji blagotvorno utiču na čovekovo zdravlje ili njegovo zdravstveno stanje i koji, u skladu sa važećom medicinskom doktrinom, nisu obuhvaćeni metodama i postupcima konvencionalne medicine.
Dozvoljene su samo one metode i postupci komplementarne medicine koji:
1) ne štete zdravlju;
2) pacijenta ne odvraćaju od upotrebe metoda i postupaka konvencionalne medicine;
3) se izvode u skladu sa priznatim standardima komplementarne medicine.
Metodi komplementarne medicine su sledeći:
Metodi prevencije, dijagnostičke procene, lečenja i rehabilitacije:
- Akupunktura;
- Metode stimulacije akupunkturinih mikrosistema;
- Kvantna medicina;
- Homeopatija;
- Tradicionalna kineska medicina;
- Ajurveda – tradicionalna indijska medicina;
- Hiropraksa;
- Osteopatija;
Metodi očuvanja i unapređenja zdravlja:
- Aromaterapija;
- Reiki;
- Antropozofska medicina;
- Ći gong, joga, taj či čuan vežbe u medicinske svrhe.
Izvor: Quanttes/Zdravaiprava
