Ne, nije bio za mene. Da jeste, ti bi bio rođen, a ja bih bila debela mama sa vanglom kolača i srećna u ljubavi. A ne uplakana ranjena zvijer koja piše knjigu – pisma zamrznutom Embrionu, koga voli već četiri godine i ne uspijeva da nađe snage i načina da ga rodi.
Ovo je samo delić iz knjige „Pisma embrionu” autorke Jasne Kaluđerović čija promocija je odrana večeras (5.12.2024.) u punoj Sali Biblioteke grada Beograda. Prof. dr Aleksandar Jerkov, teoretičar i istoričar književnosti, istakao je da autorka veoma vešto odgovorila izazovu pisanja, posebno što je izabrala formu epistolarnog romana čime je stavila „svakog čitaoca u poziciju kome se obraća“.
Na prvi pogled, Kaluđerovićeva iskazuje ličnu dilemu i borbu za majčinstvo, međutim, čitajući ispisana pisma, čitalac dolazi do jednog mnogo dubljeg uvida o izboru, ili bolje reći, pravu na izbor života. S tim je saglasna i Olivera Vučetić Šafar, profesorka srpskog jezika i književnosti, koja ističe da motiv neostvarenog majčinstva poznaje brojne obrade u književnosti koje sežu još od „Starog zaveta” i dodaje: „U Pismima embrionu Jasne Kaluđerović, obrada navedenog motiva pruža novi uvid, opterećen donekle istim etičkim pitanjima, ali sada kroz promišljanje savremene žene u novonastaloj situaciji koju nosi savremeno doba. Autorka nam hrabro dozvoljava da pratimo mučnu igru njene savesti završivši je odgovorom na pitanje da li je u njenom slučaju blagoslov rođenje ili nerađanje.”
Ispred izdavačke kuće „Čigoja štampa“ obratila direktorka Neva Saravija, koja je navela da se knjiga u osnovi bavi veoma važnim moralnim pitanjem. „Pisma Embrionu je knjiga koja nas suočava s najintimnijim pitanjima ljudskog postojanja – pravom na život, ljubav i lični izbor. Kao izdavačka kuća, ponosni smo što možemo predstaviti delo koje hrabro preispituje granice emotivnih, moralnih i društvenih dilema kroz dirljivu epistolarnu formu. Autorka knjige navodi da je objavljeni dnevnik njeno „iskupljenje” i dodaje: „Zatvaram krug. Vraćam svoj dug Univerzumu. Jeste da mi je trebalo pet godina da smognem snage da donesem pravu odluku, ali zato kroz knjigu imam priliku da olakšam drugima da donesu svoje prave odluke i da spomenem i tuđe zamrznute embrione. Mnogo ih je.“ I dok sam čitalac knjige nailazi na mnogobrojna pitanja, istovremeno mu se nameće nekoliko poruka, a glavna je da treba živeti u skladu sa sopstvenim vrednostima, zarad postizanja unutrašnjeg mira kojem vodi, upravo razrešenje dilema i donošenje odluka bez prevelikih kompromisa. „Dugo sam razmišljala o tome da li da knjigu objavim pod pseudonimom ili pod svojim imenom. Kad sam se odlučila da ću objaviti pod svojim imenom, neke djelove sam obrisala. Mislim da čitaoci tačno mogu da osjete koji dio je zamagljen i izostavljen. E sad, da li sam i pogriješila u procjeni, vrijeme će pokazati“ – zaključila je autorka.
Jasna Kaluđerović je rođena u Beogradu, 1978. godine, detinjstvo je provela u Nikšiću u Crnoj Gori. Diplomirala je računarstvo na Univerzitetu u Beogradu, gde živi i radi kao IT konsultant. Od 2015. do 2018. godine, u periodu dubokog ličnog preispitivanja i donošenja ključnih životnih odluka, nastao je njen prva autobiografski roman „Pisma embrionu“ (Čigoja štampa 2024).
Citati iz knjige „Pisma embrionu“, Jasne Kaluđerović, Čigoja štampa 2024. god:
Ćao Pasuljčiću,
Nisam ti dugo pisala. Mislila sam na tebe često. Tako, padneš mi na pamet. Zamislim te tamo negdje kako čekaš, zamrznut i sam, a opet moj i voljen. Riješila sam da te ne rađam sigurno do sledećeg jula i tako sam nekako i prestala da ti pišem. Nema više dileme da li treba da budeš rođen: treba. Da li znam kad i kako: ne znam.
Stavljen si na freeze. Projekte tako stave na freeze kad ne znaju šta će s njima. Ne zamrznu ih stvarno kao tebe na niskoj temperaturi u zamrzivaču, ali odluku o njihovoj daljoj sudbini odlože za neke pametnije dane. Freeze. Kako to zvuči nekako strano, engleski, čudno. Možda ti i želiš da budeš rođen, ali šta da ti radim. Tako ti je. Treba to, ali ne znam kako, ne znam kad, ne znam da li može i da li se uopšte isplati. U tom slučaju, čak i najbolji menadžer može se odlučiti na freeze.
Nisi samo ti na freeze. I ja sam. Pojma nemam šta hoću od sebe, od ljudi, od posla, od ljubavi i od života. Lutam i lunjam između ideja, predstava i pravaca. Mijenjam ih svaki čas. Sad je oktobar, a ja sam od juna promijenila sto planova. Htjela sam tebe da rađam, pa nisam, pa sam htjela da budem preduzetnik, freelancer, pa sad opet neću, ma svašta nešto.
……………………
Ima tih nekoliko noći u životu kojih se sjećaš živo, kao da su bile juče. Gubiš predstavu o vremenu i godinama. Važnost tih noći je uvijek ista. Neizbrisiva. Neprevaziđena. Nezaboravljena.
……………………..
Zabavljam se. Brojim žice, brojim dane. Imam mustru za džemper, za život još ne….Totalni freeze sistema, moj Embriončiću!
……………………
Strešću sa sebe svu sigurnost svijeta, onu koja mi je još bila preostala. Kao da je sigurnost neka prašina koja je popadala po meni. Nemam muža na kog mogu da se oslonim. Nemam uopšte bilo kakvog muškarca da mi bar glumi oslonac. Ako plačem, plačem sama. Mogu o tome i knjigu izgleda da napišem.
Izvor: Zdravaiprava