Razmišljate da započnete karijeru u IT sektoru, ali niste sigurni ni kako ni odakle da krenete? Ili ste već u industriji, ali ste spremni da pređete na drugu poziciju i muče vas isti problemi? Dobili ste priliku, ali vas pisanje i ažuriranje CV-a zbunjuje i zastrašuje, a niz neophodnih intervjua obeshrabruje?
Kako bi rešili sve dileme i na taj način demistifikovali proces selekcije kandidata u IT industriji, odgovore su dali vrhunski stručnjaci iz eminentnih kompanija članica zajednice „Women in Tech“.
Većina stručnjaka se slaže da je CV prva dodirna tačka između kandidata i regrutera, a preporuka je da se rezimei redovno ažuriraju, kao i da kandidati u svom CV naglase ono što žele da istaknu u procesu selekcije. Kako istraživanja govore da se regruteri u proseku zadrže oko 20 sekundi na pojedinačnom CV-u, stručnjaci iz IT kompanija u Srbiji su saglasni da je najbolji onaj CV koji je koncizan i dobro organizovan na jednoj strani, u kojem su informacije hronološki poređane i u kojem nalaze sve ključne reči važne kompaniji za čiju poziciju se prijavljujete.
„Izbegavajte jake boje i neobične „templejte“ koji „bodu oči“. Pazite na gramatičke greške, proverite koje se to reči koriste u opisu posla za koji se prijavljujete i upotrebite ih. Koristite i AI, ali ne previše, regruteri vide i osećaju kada je nešto „veštački“ napisano,“ posavetovala je Katarina Jovanović Čorlija iz STADA GIS.
„Vaš CV bi trebao da bude dobro organizovan, koncizan i idealno dužine 1 A4 strane, kako bi sve informacije bile lako uočljive,“ kaže Snežana Ćirić, softver inženjer, i ističe da se upravo na tom mestu najviše greši kod pisanja CV-a, tj. da kandidati navode previše detalja o projektima na kojima su radili, umesto fokusiranja na ključne informacije poput tehnologija koje su korišćene na istim.
Tehnički intervju, gde kandidat pokazuje veštine kodiranja, smatra se prioritetom u procesu selekcije, ali stručnjaci ističu da tu ipak postoje neke zablude. Često se u oglasima za poslove u IKT industriji traži mnogo više veština nego što je realno potrebno za obavljanje datog posla.
„Nije neophodno da kandidat pokaže poznavanje svih tehnologija navedenih u oglasu. Tokom intervjua, nastojimo da shvatimo koje tražene veštine kandidat poseduje i kako se one uklapaju sa našim potrebama za konkretan posao. Za discipline kao što je Applied Science, koji zahtevaju kombinaciju različitih veština, često je dovoljno da kandidat jednu veštinu poznaje izuzetno dobro, dok za ostale ima osnovno znanje. To je nešto što treba istaći i u CV-u,“ istakla je Tamara Stanković iz Microsoft-a, dok je Jovanović Čorlija naglasila da je to „od posebne važnosti za žene u IT-u koje, prema istraživanjima, često potcenjuju sebe, svoje veštine i šanse da prođu intervju.“
Ništa manje nisu bitni ni intervjui koji treba da „ispitaju“ meke veštine kandidata.
„Meke veštine su ključne, jer niko vas ne zapošljava da radite sami, već da se uklopite u kompaniju i tim, a često se ispostavlja da je to mnogo važnije od vašeg znanja. Izdvojio bih dve stvari koje vidim da nedostaju kandidatima danas: veštine komuniciranja i liderstva. Na poslu, a pre svega kada dođete na intervju, vi morate da komunicirate ubedljivo. Što se tiče liderstva, čak i ako se ne prijavljujete za menadžera, postoje neke veštine unutar pozicije za koju ste aplicirali, a koje su neprocenjive: mentorstvo, proaktivnost, preuzimanje odgovornosti i slično,“ kaže Igor Stojanović, senior direktor globalnih IT operacija u STADA GIS.
Odgovarajući na pitanje kako sebe ohrabriti dok se nalazite u procesu zapošljavanja, Andrej Jovanović iz Camlin Group kaže da je to odgovornost i regrutera.
„Dijalog je vrlo važan, i tu regruter treba da shvati šta kandidat zna, koje su njegove veštine i interesovanja. Dešavalo se da i manje iskusni kandidati, sa manje znanja, dobiju posao zato što je procenjeno da će se bolje uklopiti. U suštini regruteri treba da budu otvoreni što je više moguće,“ kaže on.
Izvor: Zdravaiprava
