Gordana Prvulović iz Beograda ima 60 godina i pre 17 godina joj je dijagnostikovan tumor dojke. Od prošle godine ime i dijagnozu malignog tumora limfnih žlezda Non Hočkin. “Dobila sam dijagnozu karcinoma dojke 2004. godine. Ušla sam u 17. godinu oporavka nadajući se da je sve dobro, međutim od januara 2020. sam u borbi s limfomom. Uz sve to, desila mi se i korona”, počinje Gordana razgovor za BBC na srpskom. Dok je korona virus prodrmao svet, nju i još oko 49.000 stanovnika Srbije prodrmala je druga dijagnoza, saopšteno im je da imaju rak. Danas je Svetski dan borbe protiv raka. Ovo je priča žene koja se više plašila korone od raka.
U Srbiji je tokom 2020. registrovano 49.043 malignih tumora, podaci su Međunarodne agencije za istraživanje raka Svetske zdravstvene organizacije. U godini kada je u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, preminulo skoro 115.000 ljudi, rak je odneo 28.107 života – podaci su SZO-a. U svetu je u godini u kojoj je počela pandemija korona virusa registrovano oko 19,3 miliona novih slučajeva raka, a od ove bolesti umrlo je skoro 10 miliona ljudi.
Pandemija korona virusa uticala je na dijagnostikovanje i lečenje većinom hroničnih nezaraznih bolesti, među kojima su zastupljeni i oboleli od raka, kažu za BBC na srpskom u Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Kako tačno i koliko se razlikuju podaci, biće poznato po završetku epidemije, navodi se u odgovoru dostavljenom BBC-ju na srpskom povodom 4. februara, Svetskog dana borbe protiv raka. Poslednji zvanični podaci o malignitetima u Srbiji Instituta “Batut” objavljeni krajem 2020, odnose se na 2018. godinu.
Prema tim podacima iz Registra za rak, tokom 2018. godine od svih malignih tumora obolelo je 41.661 ljudi, a preminulo je 21.607 onkoloških pacijenata.
U januaru 2020. godine, kada je korona virus naizgled bio daleko od Srbije, Gordana Prvulović je počela da ima simptome koji su ukazivali na problem s limfnim žlezdama. Zbog straha od korone i zdravstvenog stanja, odmah se izolovala, a do dobijanja konačne dijagnoze prošlo je skoro pola godine. U junu je saznala da ima limfom.
“Od januara do juna 2020. imala sam samo jednu želju – da se postavi dijagnoza, kakva god da je. Samo da neko kaže šta je i da ja znam od čega bolujem i da krenem lečenje”, priča Gordana.
Dobijanje dijagnoze nije joj usporila epidemija, već svi dobri rezultati koje je imala i na osnovu kojih lekari nisu mogli da utvrde u čemu je problem. Rađene su joj biopsije, analize krvi, dva puta ispitivanje koštane srži i na kraju je u junu saznala da boluje od limfoma. Prvu seriju hemioterapija dobila je u julu i sve je išlo po planu. U bolnicu je odlazila uz negativan test i uvek u strahu da se ne zarazi koronom.
“To je strah koji vam uđe u celo telo, u svaku poru. Strah od korone, više nego strah od primarne bolesti od koje se lečite. Korone sam se bojala više nego oba raka”, kaže Gordana.
Čuvala se i vodila računa, a tokom čitave 2020. njeno kretanje je bilo – kuća, bolnica, dom zdravlja. Uprkos svim naporima, u novembru je, posle petog ciklusa hemioterapije, dobila korona virus.
“Primala sam terapiju na Klinici za hematologiju, izašla sam iz bolnice i posle dva dana osetila sam prvi simptom. Povišena temperatura je bila signal da nekome treba da se javim”, dodaje i kaže da je otišla na Infektivnu kliniku i posle dva dana dobila je pozitivan test i doživela šok.
Korona je bila tu i morala je da vidi šta dalje.
“Kad sam dobila pozitivan test, javila sam se Infektivnoj klinici, tamo su me pregledali. Odmah su konstatovali da bi trebalo bolničko lečenje, s obzirom na prirodu bolesti, ali lekar koji me je primio rekao je da ne dolazi u obzir da me hospitalizuju, da mi je bolnice verovatno preko glave”, kaže Godrana.
Lečenje je nastavila u kućnim uslovima, ali je svakog drugog dana išla na kontrole. Međutim, već posle nekoliko dana leukociti su joj pali na gotovo nemerljiv nivo, pa je morala da ostane u bolnici.
“Tamo sam bila 10 dana. I to je bio šok, s ozbirom na to da moji simptomi kovida nisu bili za bolničko lečenje. Mislila sam da ću primiti injekciju leukocita, da će me pratiti tog dana i eventualno sutradan i onda idem kući. Međutim, nije bilo tako, a verovatno je i razvoj korona virusa učinio svoje”, kaže Gordana.
Zbog korona virusa, šesti, ujedno i posednji ciklus hemioterapija joj je odložen.
“Umesto 7. decembra, tek 14. januara sam otišla na šesti ciklus hemioterapije. Nije mi bilo svejedno, jer to produžava lečenje”, priča ona.
Hemioterapije su završene, ali je čeka i zračenje.
Gordana kaže da epidemija korona virusa nije uticala na njeno lečenje karcinoma sve dok se nije i sama zarazila. Do tada je sve išlo po uobičajenoj proceduri na Insitutu za onkologiju i radiologiju Srbije i na Klinici za hematologiju u Beogradu. U odnosu na vreme pre korone drugačije je što se u klinike sada ulazi uz obaveznu trijažu i merenje temperature, a sada se često konzilijarne i sve druge odluke čekaju pred bolnicom.
“Teško je padalo to čekanje ispred bolnice – kakvi god da su vremenski uslovi. Ipak, naučila sam da imam sve vreme ovog sveta za svoje zdravstveno stanje koje je tako kako je. Kada krenem kod lekara, znam da sledi čekanje”, kaže Gordana.
Međutim, dodaje da je teško stajati u parku preko puta bolnice i čekati da vas pozovu telefonom ili da vam samo uzmu dokumentaciju, odnesu na konzilijum i vrate posle odluke.
“To je strašno i ne može se opisati. Bilo je i kišnih dana, bilo je i hladnih i toplih dana, korona uz sve to. To je negativno u čitavoj mojoj priči.”
Procene Američke asocijacije za dečiji rak su da je u svetu zbog korona virusa nedijagnostikovana 181.000 slučaja maligniteta kod dece i adolescenata, što je skoro trećina od ukupnog broja slučajeva koja se u proseku godišnje otkrije, objavilo je nedavno udruženje Čika Boca koje pomaže deci oboleloj od raka i njihovim roditeljima.
“Ako to prevedemo na broj nidijagnostikovanih slučajeva u Srbiji, možemo reći da se radi o minimu 115 slučajeva”, navelo je to udruženje.
Dragana Radulović iz ovog udruženja kaže za BBC na srpskom da su sve druge bolesti zbog korone zapostavljene.
“Ljudi prolongiraju odlazak lekaru, a i kada odu, procedure su nemoguće. Ljudi su se izolovali, povukli, masovno se ne ide kod lekara, a i takav je sistem da kad odete često naiđete na zatvorena vrata i na gomilu prepreka koje su najčešće administrativne.
“Kod dečijeg i adolescentskog raka problem je što su simptomi često vrlo slični drugim dečijim bolestima tipičnim za taj uzrast, pa se to često previdi i bez korone”, kaže Radulović.
Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate.
Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice.
Izvor: BBC