Podaci Svetske zdravstvene organizacije i Unicefa pokazuju da i u 21. veku u mnogim zemljama sveta postoji problem kontrole deficita joda. Smatra se da oko milion osoba na kontinentu ima probleme vezane za nedostatak ovog minerala.
Jer, u većini zemalja prirodan sadržaj joda u namirnicama nedovoljan je da obezbedi dnevne potrebe. Jod je esencijalni mikronutrijent koji se u ljudskom telu nalazi u količini od 15 do 20 miligrama. Skoro sva količina joda nalazi se u štitastoj žlezdi. Elementarni jod neophodan je za sintezu hormona štitaste žlezde, tiroksina (T4) i trijodtironina(T3). Hormoni štitaste žlezde uključeni su u metaboličke procese skoro svih ćelija u organizmu, a posebno su značajni za razvoj moždanog tkiva.
Prema rečima prof. dr Ljiljane Trajković Pavlović, specijaliste higijene, nedostatak joda u fetalnom periodu i u toku nekoliko prvih godina života može da ima snažan negativan uticaj na razvoj moždanog tkiva i svih drugih posledica:
– Naročito teške posledice po plod nastaju ukoliko postoji nedovoljan dotok hormona štitaste žlezde majke preko placentarnog krvotoka u prva dva trimestra trudnoće. Nedostatak hormona štitaste žlezde u tom periodu ima za posledicu teške neurološke i mentalne poremećaje kao što su gluvoća, loš vid i vrlo ograničen intelektualni kapacitet. Deficit joda u toku poslednjeg trimestra, u periodu ubrzanog razvoja mozga, za posledicu ima zastoj u rastu i seksualnom razvoju koji su obično udruženi sa blažim neurološkim poremećajima.
Nedostatak joda u ishrani u kasnijem životnom dobu praćen je uvećanjem štitaste žlezde (gušavost), smanjenom funkcijom (hipotiroidizmom) i blažom mentalnom i fizičkom retardacijom. Veličina štitaste žlezde u srazmeri je sa deficitom joda. To znači, što je deficit joda veći, veći je i volumen štitaste žlezde. U Srbiji se planski kontroliše deficit joda pa se aktivnost tireostimulativnog hormona hipofize (TSH) rutinski proverava kod novorođenčadi u porodilištu. Dostupni podaci pokazuju da naša novorođenčad nemaju probleme deficita u toku intrauterinog razvoja.
Prema rečima naše sagovornice, sadržaj joda u namirnicama zavisi od sadržaja joda u tlu. Prisustvo veće količine tiocijanta, izocijanata, nitrata, fluorida, kalcijuma, magnezijume, i gvožđa u namirnicama može da omete apsorpciju joda. Veću količinu nitrata, izocijanata i tiocijanta sadrže biljke kupusnjače kao što su kupus, brokoli, kelj, karfiol i mnoge druge biljake. Ukoliko je unos joda optimalan, negativan uticaj navedenih sastojaka se ne očekuje.
STAJANJEM ISPARI
U Srbiji postoji zakonska obaveza univerzalnog jodiranja soli, kao i obaveza redovne laboratorijske provere – objašnjava prof. Trajković. – Preporučeni dnevni unos joda iznosi oko 150 mikrograma dnevno. Istraživanja su pokazala da se znaci deficita joda javljaju kod osoba čija je dnevna sekrecija joda manja od 50 mikrograma po litru. Rizik od nedovoljnog unosa soli postoji u planinskim područjima, gde postoji tradicija nabavke većih količina soli, jer jod ima osobinu da ispari (sublimira), pa se zbog toga ne preporučuje nabavka većih količina soli u domaćinstvu.
Izvor: www.novosti.rs
