Tri Nišlijke na svakoj manifestaciji nastupaju zajedno, dele štand i prodaju svoje proizvode, a uz to su i drugarice. Draganu Frfulanović (38) i Suzanu Arsić (30) iz Niša i Mirjanu Đorđević (40) iz Niške Banje, povezuje i to što su fakultetski obrazovane, što, nažalost, nemaju posao, ali i to što su preplavljene kreativnošću kojom stvaraju rukotvorine.
Ove tri divne Nišlijke su članice Udruženja žena Kruna iz Niške Banje, gde su se i upoznale.
Kako kažu, dobro se slažu iako su potpuno različite, kao i da ih povezuju smisao za posao i prodaja udruženim snagama.
NEOBIČNO I SMELO
– Radionice su u našim kućama, gde i nastaju naša dela. Udruženje okuplja desetak aktivnih žena, a osim ručnog rada, imamo i članice koje se bave kuvanjem, domaćom radinošću i promovisanjem tradicije – priča Mirjana, jedna od tri Nišlijke, građevinski inženjer po profesiji, i predstavlja mi svoje rukotvorine.
– Pravim nakit od raznih materijala, volim da se igram. Obožavam kožu, ali i drvo, perlice, staklo, keramiku, sve u zavisnosti od inspiracije. Pravim broševe, minđuše, prstenje, ogrlice. Nema pravila što se generacije mojih mušterija tiče, reč je o ženama koje vole nešto neobično, drugačije i smelo – otkriva.
LIKOVI IZ CRTAĆA
Svoj deo tezge dobila je i Suzana, diplomirani biolog – ekolog, koja je da hekla i plete naučila od svoje bake.
– Pravim kapice za decu, igračke, šnalice, a inspiracija su mi likovi iz crtanih filmova. Koristim pamuk, vunu, poliakril i kombinujem ih. Ne radim nigde, a ovo mi je hobi, od kojeg zarađujem za jedan deo troškova života – kaže Suzana.
SLIKE NA STAKLU
Dragana se preorijentisala na ručni rad kada je pre dve godine prestala da radi u umetničkoj školi, gde je na određeno vreme predavala istoriju umetnosti.
– Iako mi teoretičari nismo vični u praktičnom delu umetnosti, ipak sam napravila jednu seriju suvenira na oslikanom staklu sa motivima šljive, voćem u duhu naše tradicije. Imam čuture, setove čokanja na staklu, male i velike “pljoske” i slavske flaše. Za sada nemam posao, a ovo je samo jedan vid trošenja mog slobodnog vremena, kako bih na praktičan način pokušala da dopunim kućni budžet. Od izrade suvenira možda bi i moglo da se živi, ali ja sebe nisam pronašla u sistemu zanatlija i preduzetnika, više bih volela da radim u svojoj struci kao predavač. Sve radim sama, a suprug mi preveze suvenire do mesta na kojem ih izlažemo – rekla mi je Dragana.
Tekst i foto: Nenad Blagojević, www.pricesadusom.com
