Stiglo je proleće. Većinu ljudi raduje buđenje prirode, ali ne i one koji pate od alergija. Alergijska kijavica je najčešća epidemijska hronična bolest današnjice i od nje pati više od pola milijarde ljudi na planeti. Najviše su ugroženi mladi od 15 do 25 godina, ali iz godine u godinu, ubrzano raste i broj pacijenata kod kojih se alergija na polen prvi put javila u srednjim godinama.
“Novija istraživanja ukazuju da globalno zagrevanje negativno utiče i pojačava simptome alergije na polen. Vreme je važan faktor. Sezona alergija počinje ranije i traje duže. Nekada je zima lagano prelazila u proleće, ali danas nije tako. Izražene temperaturne promene, povišen nivo vlage, jaki vetrovi koji alergene prenose na velike udaljenosti, čak u druge regione gde nema izraženog cvetanja, sve to utiče da se problem sa alergijama širi i pogoršava. Pre tri decenije alergija na polen se javljala kod svega 1-2 odsto populacije. Danas, ona je prisutna kod čak 30 odsto ljudi”, objašnjava diplomirani farmaceut Katarina Barudžija, regionalni produkt menadžer za RX lekove u kompaniji Hemofarm.
Koje su to biljke na našim prostorima koje oslobađaju veće količine polena? Koji još alergeni iz našeg okruženja mogu izazvati alergijske probleme?
“Na stotine različitih biljaka oslobađaju polen koji može da izazove alergijske reakcije, ali za alergijski rinitis kod nas su najzaslužnije : breza, hrast, trava, korovi, ambrozija. Alergeni mogu biti i prašina, plesni, grinje, dlake i perje kućnih ljubimaca, određene vrste hrane”, kaže naša sagovornica.
Ubrzani porast obolelih
Podaci Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da svako treće dete i svaka peta odrasla osoba u svetu, pati od nekog oblika alergije. U SAD-u, alergije su šesti vodeći uzrok hroničnih bolesti, kako objavljuje Američki koledž za alergiju, astmu i imunologiju. Prolećne alergije zaista mogu učiniti ljude nesrećnim.
“Od alergijskog rinitisa pati više od trećine Evropljana. Alergijski rinitis i nazalne alergije mogu značajno uticati na kvalitet života. Kijanje, zapušen nos, curenje vodenog sekreta iz nosa, svrab, crvenilo nosa i očiju, kašalj, grebanje u grlu, dakle niz ovih neprijatnih tegoba bitno narušavaju kvalitet života i mogu ozbiljno umanjiti radnu sposobnost. Uprkos tome, čak 90 odsto ljudi sa alergijskim oboljenjima je nelečeno ili nedovoljno i neadekvatno lečeno”, smatra Barudžija.
Kako se zaštititi ili ublažiti alergije na polen?
Osobama koje su sklone alergijama preporučuje se tokom proleća što češći boravak u zatvorenom prostoru, posebno rano ujutro ili kasno poslepodne, kada većina biljaka oslobađa polen.
“Izbegavajte izlete, vožnju biciklom, aktivnosti u prirodi. U stanu intenzivirajte mere higijene Držite zatvorene prozore kako bi se smanjila izloženost česticama polena. Važno je da posle pojave simptoma potražite savet alergologa, a po potrebi i dermatovenerologa, otorinolaringologa, pulmologa”, naglašava farmaceut, Katarina Barudžija.
Što pre započeti sa lečenjem
Naša sagovornica ukazuje da su lekovi najefikasniji kada se primenjuju preventivno. Ukoliko patite od alergijske kijavice, uzmite antialergijske lekove pre pojave simptoma.
Uprkos neprijatnim i dosadnim alergijskim tegobama, ljudi dugo ignorišu problem, pa je čak 90 odsto pacijenata sa alergijskim oboljenjima nelečeno ili nedovoljno i neadekvatno lečeno.
„Nedovoljna informisanost može da ima ozbiljne posledice. Važno je znati da netretiran ili nedovoljno kontrolisan alergijski rinitis, vodi ka pojavi drugih, ozbiljnijih bolesti, poput hroničnog sinuzitisa ili alergijske astme. Zato nemojte ignorisati problem sa alergijom”, upozorava Katarina Barudžija iz Hemofarma.
Autor: Aleksandra Gazivoda
