Vitamini su uvek važni, a posebno u doba korone kada nam je neophodan jak imunitet kako bismo se zaštitili od infekcije. Evo koji vitamini mogu da nam ojačaju imuni sistem…
PROBIOTICI – „živi organizmi, koji kada se unesu u odgovarajućoj količini, kao deo hrane mogu imati povoljan uticaj na zdravlje“. Mikroorganizmi koji se najčešće koriste kao probiotici su bakterije iz roda Lactobacillus, Streptococcus termophillus, Bifidobacteriaceae i kvasci iz roda Saccharomyces boulardi. Probiotici prave nespecifičnu stimulaciju imunog sistema, povećavaju stvaranje antitela, odnosno imunoglobulina IgA i IgM.
PREBIOTICI – sastojci hrane koji ne podležu procesu digestije i apsorpcije, već učestvuju u procesu fermentacije u debelom crevu, pri čemu poboljšavaju sastav crevne mikroflore i apsorpciju minerala kalcijuma, gvožđa, magnezijuma, bakra i cinka. Na tržištu se nalaze oligosaharidi i nesvarljivi polisaharidi: nesvarljivi skrob, pektin, hemiceluloza, glukan, gume i dr. Najbolje proučeni prebiotici su fruktooligosaharidi, inulin i galaktooligosaharidi.
SINBIOTICI – su proizvodi koji sadrže probiotike i prebiotike. Dodavanje prebiotika probiotiku, omogućava duži opstanak probiotika u digestivnom traktu, lakši pristup probiotika epitelu digestivnog trakta i njegovo unapređenje.
VITAMIN D – je liposolubilni vitamin, odnosno rastvorljiv u mastima. Vitamini se smatraju esencijalnim za ljudski organizam, ne stvaraju se u organizmu i moraju se unositi hranom. Vitamin D se naziva i hormonom. Najbolje je da se vitamin D odredi laboratorijski, pa ukoliko nije na zadovoljavajućem nivou, treba izvršiti nadoknadu. Prirodni izvori vitamina D su: jetra, masne ribe hladnih mora (skuša, sardina, losos), riblje ulje i žumance jajeta. Vitamin D stimuliše aktivnost makrofaga (vrsta belih krvnih sudova koji su deo odbrambenog sistema organizma) i ima važnu ulogu u funkciji T-ćelija. T ćelije ili T limfociti su tip limfocita (podtipa belih krvnih zrnaca) koji imaju centralnu ulogu u ćelijskom imunitetu. Vitamin D u dijetetskim suplementima i namirnicama se izražava u mikrogramima (µg) ili u Internacionalnim jedinicama (IJ).
VITAMIN C
Vitamin C – nije toksičan, ali visoke dnevne doze (2-6 grama) mogu da izazovu gastrointestinalne poremećaje, dijareju i povećano lučenje urina. Kao bezbedan unos određena je količina do dva grama. Imajte na umu da tetraciklini, aspirin i oralni kontraceptivi smanjuju količinu askorbinske kiseline u krvi i lukocitima.
CINK
U enzimu bakar-cink superoksid dizmutazi (CuZnSOD) cink ima strukturnu ulogu, dok je bakar neophodan za antioksidativnu aktivnost. Cink je neophodan za proces sazrevanja i aktivacije T-limfocita, što čini cink veoma važnim za očuvanje optimalne funkcije imunološkog sistema. Nutritivni izvori cinka su crveno meso, iznutrice, morski plodovi (posebno ostrige), jaja, mlečni proizvodi, jezgrasto voće i celo zrno žitarica.
Najznačajniji izvor cinka je meso, zbog velike iskoristljivosti cinka iz mesa. Apsorpcija cinka iz celog zrna i namirnica od celog zrna je niska zbog prisustva fitata i dijetnih vlakana. U proizvodima od celog zrna propremljenih sa kvascem je delimično povećana iskoristljivost cinka. Sadržaj cinka u mleku je nizak, za razliku od zrelih sireva koji imaju znatno veći sadržaj. Zdravom odraslom muškarcu potrebno je 11mg cinka dnevno, a ženi 8 mg, dok su potrebe za cinkom povećane tokom trudnoće i dojenja. Gornja granica za unos cinka je 40 mg na dan za odrasle osobe, jer se pri većem unosu cinka smanjuje aktivnost pomenute CuZnSOD, zbog smanjenja apsorpcije bakra. Apsorpcija cinka može biti smanjena ili gubitak cinka može biti povećan nakon dugotrajne dijareje, kod osoba obolelih od ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti. Takođe, hirurški zahvati na želucu i crevima mogu smanjiti apsorpciju cinka. Mala količina ili potpuni izostanak životinjskih proteina, kao i visok sadržaj fitata, oksalata i dijetnih vlakana i kalcijuma u ishrani vegeterijanaca, značajno smanjuje apsorpciju unetog cinka.
Nutritivne potrebe vegeterijanaca, posebno vegana, za cink mogu da budu uvećane i do 50 %. Dugotrajna zloupotreba alkohola smanjuje intestinalnu apsorpciju i povećava urinarnu ekskreciju cinka, zbog čega ove osobe imaju povećane potrebe za cinkom.
SELEN je važan antioksidans, koji smanjuje oštećenje tkiva u toku infekcija. Kako ga nema dovojno u zemljištu kod nas, jer je potrošen treba ga uzimati kroz hranu i u vidu suplemenata. Namirnice koje su bogati izvori selena su: brazilski orah, iznutrice, školjke i neke vrste ribe. Selen doprinosi fiziološkoj funkciji imunog sistema i štiti ćelije od oksidativnog oštećenja.
Najbolji su vitamini u obliku šumećih tableta
Preporučila bih dijetetske suplemente koji postoje u obliku šumećih tableta. Razlozi su brojni. Prilikom rastvaranja šumećih tableta u vodi stvara se soda bikarbona i limunska kiselina, a u nekim formulacijama i jabučna kiselina. Soda bikarbona doprinosi baznoj pH vrednosti. Bioraspoloživost u ovakvom obliku je najveća, a ona predstavlja brzinu apsorpcije i količinu leka koji dospe u sistemsku cirkulaciju, te se zatim izlučuje iz organizma putem urina. Što znači da će ne samo najveća količina dospeti u cirkulaciju za razliku od oralne primene, već će i brzina apsorbovanog preparata biti veća. Unos rastvorenog proizvoda hidrira organizam, pri tom čineći ga komfornim za primenu.
Autor: Dr ph spec. Nina Dimitrov, farmaceut
