I dok se mnogi i dalje drže tradicionalna tri glavna obroka u danu, nova istraživanja naglašavaju važnost vremena obroka, a ne samo sadržaja, ili, drugim rečima, kada jedete može biti jednako važno kao i ono što jedete. U društvu u kojem je svaki minut bitan, ponekad je najbolje vreme za jelo kada se to uklapa u vaš raspored, ali ako pokušavate da smršate, nova studija sugeriše da postoje određena doba dana za jelo koje mogu da vam poremete težinu.
Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Ewha Womans u Seulu, koje će biti objavljeno u junu u časopisu The Journal of Nutrition, Health and Aging, ima za cilj da istraži kako vreme obroka i san mogu uticati na povećanje telesne težine. Dok se pokazalo da dovoljno odmora resetuje telo, regeneriše ćelije i podstiče hormonsku i metaboličku ravnotežu, istraživači su se pitali da li bi jedenje kada bi trebalo da spavamo učinilo suprotno.
“Savremeni društveni faktori, kao što su produženo radno vreme, rad u noćnim smenama i sveprisutna upotreba elektronskih uređaja, doveli su do kasnonoćnog jedenja i nedostatka sna, što je pogoršalo cirkadijalno neusklađenost i povezane zdravstvene rizike”, rekli su autori studije, dodajući da se cirkadijalna neusklađenost javlja kada je prirodni unutrašnji sat tela poremećen, često zbog navika kao što su buđenje i jedenje kasno noću.
Da bi istražili ovu vezu, naučnici su prikupili podatke iz velike studije i uključili 9.474 odrasle osobe, prosečne starosti od 54 godine. Studija je uključivala detaljnu statistiku o učestalosti i vremenskom rasporedu obroka, kao i o proporciji kalorija u svakom pojedinačnom obroku. Takođe su pratili trajanje sna i upoređivali ga sa povećanjem telesne težine. Ispitanike su pratili tri i po godine kasnije i u tom periodu nešto manje od 10 odsto njih razvilo je gojaznost. Rezultati nisu nimalo ohrabrujući za ljubitelje noćnih zalogaja. Oni koji su jeli posle 21 sat imali su 20 odsto veću stopu gojaznosti, posebno ako su tada unosili više od ukupnog dnevnog unosa kalorija, a kasno noćno grickanje je više uticalo na muškarce i njihov rizik da postanu gojazni porastao je za 34 odsto. Žene su, s druge strane, češće akumulirale salo na stomaku zbog noćnog grickanja, a takođe su bile izložene većem riziku od gojaznosti ako spavaju manje od šest sati noću. Spavanje najmanje osam sati ili više za oba pola bilo je povezano sa nižim stopama gojaznosti. Zanimljivo je da su i muškarci i žene u proseku jeli više od četiri puta dnevno, tako da broj obroka ili epizoda jela nisu uticali na preterani kalorijski unos. Naučnici su tako došli do zaključka da nepravilne navike u ishrani i spavanju utiču na nivoe hormona koji mogu dovesti do gojaznosti.
“Naše otkriće naglašava važnost eliminisanja loših noćnih navika u ishrani i spavanja u trajanju od minimum osam sati u prevenciji gojaznosti”, rekli su naučnici.
Ali postoje načini da se oslobodite takvih navika. Možete poboljšati kvalitet svog sna uklanjanjem pametnih telefona iz spavaće sobe i zatamnjivanjem i hlađenjem sobe. A ako zaista morate nešto da pojedete pre spavanja ili usred noći, neka to bude zdrava užina koja će vam pomoći da zaspite. Orašasti plodovi, perece sa niskim sadržajem masti i humus su odlična ideja za brzu užinu koja neće poremetiti nivo šećera u krvi. Drugi način je da popijete malo čaja od kamilice ili soka od višnje pre spavanja da biste se opustili. Konačno, pobrinite se da jedete redovno tokom dana, jer je studija pokazala da muškarci koji su jeli obilan ručak imaju manji rizik da postanu gojazni od onih koji su jeli manje za ručak.
Izvor: Avaz
