Zbog čega je davanje krvi toliko značajno? Čin dobrovoljnog davanja krvi mnogim ljudima može spasiti život, jer je krv lek koji nema zamenu. Samo jedna jedinica krvi može spasiti tri života, podaci su Instituta za transfuziju krvi Srbije. Našoj zemlji, tokom jedne godine, potrebno je 240.000 jedinica krvi, a čak 64 odsto našeg stanovništva u starosnoj dobi od 18 do 65 godina može da donira krv, podsećaju stručnjaci povodsom Nacionalnog dana dobrovoljnih davalaca krvi.
Svaki muškarac može dati krv četiri puta godišnje, a žene tri puta godišnje. Prosečna odrasla osoba ima oko pet litara krvi u telu. Prilikom doniranja uzima se oko 400 mililitara, a telo će brzo nadoknaditi sve tečnosti i ćelije koje su izgubljene. Krv koju ste dali, telo će nadoknaditi u roku od 24 sata. Ako želite da date krv, a prethodno ste bili bolesni ili pod terapijom, ipak je bolje odložiti davanje krvi. Vreme privremene zabrane zavisi od bolesti. Tako od završene prehlade do transfuzije treba da prođe sedam dana, a pet godina nakon izlečenja od akutnog glomerulonefritisa (bolesti bubrega). Ukoliko ste uzimali antibiotik potrebno je da prođe sedam dana do davanja krvi. Krv ne mogu da daju osobe koje imaju HIV, hepatitis B i C, sifilis ili tropske bolesti.
Zbog čega je davanje krvi toliko značajno?
Glavne komponente krvi su crvene krvne ćelije, bela krvna zrnca, plazma i trombociti. Ljudska krv je podeljena u krvne grupe na osnovu prisutnosti ili odsutnosti određenih markera ili antigena na površini crvenih krvnih zrnaca, to je lična karta eritrocita. Ako imate krvnu grupu AB, možete primati krv od bilo koje druge grupe. A i B mogu da primaju samo krv svoje ili 0 grupe. Ako imate 0 krvnu grupu, možete primiti krv samo od svoje grupe. Prema istraživanjima, 0 negativna je univerzalni donator, dok AB pozitivna može primiti od svakoga.
– Testovi za određivanje krvne grupe rade se pre nego što se daje transfuzija krvi, a za trudnice jako je bitno određivanje Rh faktora. Ako crvene krvne ćelije sadrže RhD antigen, one su RhD pozitivne, ukoliko ga nemaju onda su Rh negativne. Ukoliko majka ima Rh-negativnu krv, a dete Rh-pozitivnu, to može predstavljati rizik tokom trudnoće i porođaja. Mali broj crvenih krvnih zrnaca iz cirkulacije bebe može proći kroz placentu i da uđe u krvotok majke. Dolazi do napada crvenih krvnih zrnaca u cilju odbrane organizma. U pojedinim slučajevima može doći do teške žutice i mogućeg oštećenja mozga. Testiranje krvi tokom trudnoće može da predvidi moguće rizike proverom da li je krvna grupa bebe kompatibilna sa majčinom. Prevencija je injekcija antitela, 3 meseca pre porođaja, u toku porođaja ili 72 h posle porođaja. Zato je važno da se analiza krvne grupe i RhD faktora uradi u prvim nedeljama trudnoće, jer se pravovremenom dijagnostikom može odrediti terapija koja će obezbediti sigurnu narednu trudnoću i rađanje zdrave bebe – objašnjava mr ph Emilija Trbović, farmaceut Farmaceutske komore Srbije.
Pored toga što humanost pokazujemo dobrovoljnim davanjem krvi, to činimo i kada se registrujemo u registru dobrovoljnih davaoca matičnih ćelija.
– Takođe, bitno je da naglasimo da ćelije iz pupčanika nisu jedine koje mogu da se koriste u regenerativnoj medicini. Pored matičnih ćelija iz pupčanika postoje i matične ćelije odraslih i da se ove matične ćelije nalaze u malom broju u većini tkiva odraslih, kao što su koštana srž. U poređenju sa embrionalnim matičnim ćelijama, odrasle matične ćelije imaju ograničeniju sposobnost stvaranja različitih ćelija u telu. Istraživači su mislili da matične ćelije koje se nalaze u koštanoj srži mogu da dovedu samo do stvaranja krvnih ćelija. Novi dokazi sugerišu da odrasle matične ćelije mogu biti u stanju da stvore različite tipove ćelija. Na primer, matične ćelije koštane srži mogu da stvore ćelije kostiju ili srčanog mišića. Istraživanja primene matičnih ćelija sve više napreduje. Za sada predstavljaju terapiju budućnosti I predmet su brojnih kliničnih istraživanja – kaže Trbović.
Izvor: Zdravaiprava
