Razvod braka za svakog čoveka je izuzetno težak i stresan. Po intenzitetu stresa razvod je na drugom mestu, odmah posle smrti člana porodice. Koliko je krah braka ili vanbračne zajednice težak i kako se s tim nositi za portal “Zdrava i prava” priča psihoterapeut Vesna Cicivas.
– Socijalna sredina se nije dovoljno bavila ovom problematikom. Razvod je i dalje neprihvatljiv, nema rituala koji pomažu da se on što lakše prebrodi, i čovek je prepušten sebi – napominje naša sagovornica.
Kako objašnjava, razvod je process koji počinje mnogo ranije od formalnog “raskida” i ne završava se stavljanjem pečata na papir.
– Ceo proces može trajati kraće ili duže, zavisno od više faktora. Pre svega od ulaganja u brak, odnosno od toga koliko se čovek “dao” psihološki, emotivno, pa i materijalno u toku braka. Ako je mnogo uložio, očekuje se da razvod kao proces duže traje. Veliki broj ljudi nikada ne završava ovaj proces – kaže Vesna Cicivas.
Danas je, kako ona ističe, često prisutna tendencija da se veliki broj parova fizički i psihološki razilazi, ali nema i formalnog razvoda. Prema savetima Vesne Cicivas, ovo je 10 ključnih stvari o kojima treba voditi računa kada je u pitanju razvod.
ODLUKA BEZ ŽURBE
Odluku o razvodu doneti bez žurbe. Probati sve što je moguće, razgovarati više puta sa partnerom, biti strpljiv… Ako ne može da se razgovara, uključiti bračnog psihoterapeuta, razgovarati sa prijateljima. Odrediti rok za odluku i ne žuriti, sem ako nije u pitanju nasilje. U tom slučaju požuriti sa razvodom da se izbegnu traume, naročito zbog dece.
RAZGOVOR SA DECOM
Deci obavezno objasniti da razvod nije kraj roditeljskih odnosa, da i dalje imaju oba roditelja koji ih vole. Da će i dalje viđati onog roditelja koji odlazi. Naravno da razgovor i objašnjenje treba da bude u skladu sa uzrastom deteta, ali jednostavno. Bez drame, i bez pokušaja da se deca uvlače u koaliciju sa jednim roditeljem.
NE OPTEREĆIVATI DECU
Pred decom izbegavati preveliku bol i patnju, posebno depresiju. Pojačati svesnost o tome da je deci to dodato opterećenje i briga. Upućivati ih na aktivnosti, prijatelje i skloniti ih od stresa, depresije i patnje.
PAŽLJIVO SA NASLEDNICIMA
Deci je potrebno da imaju odnos sa oba roditelja da bi se razvijala u zdravu ličnost. Ako pravite procep u njima, uvlačeći ih u koaliciju, morate da računate sa tim da ćete imati mnogo više problema u njihovom kasnijem odgajanju.
PREISPITIVANJE JE NORMALNO
Ravod je proces, ne rešava se i ne dešava se samo formalnim rastankom. Dugo pre samog čina, razvod počinje u mislima i osećanjima čoveka, i traje i nakon formalizacije. Neka vas ne brinu preispitivanja posle razvoda, tipa: “Da li sam pogrešila? Ili, možda je ipak trebalo trpeti? Ili, možda je trebalo još da probam”. To su sasvim normalna pitanja nakon svega.
POKAJANJE
Ako ste se ipak pokajali i mnogo žalite zbog razvoda probajte ponovo (naravno ako to i onaj drugi želi). To nije velika greška, dešava se mnogima. Ipak ćete naučiti nešto novo ili proveriti svoju odluku i biti sigurniji.
NE VIĐATI BIVŠEG
Ukoliko ste sigurni da je razvod dobra odluka, prekinite zajedničke kafe sa bivšim bračnim partnerom. Neka se vode samo razgovori oko dece, i to telefonom bez viđanja. Time smanjujete mogućnost novih stresova, svađa, ili napetosti koji će vas vraćati u zonu prevaziđenog lošeg braka.
POMOĆ JE DOBRODOŠLA
Ako težina i bol zbog razvoda ne prođu posle godinu dana, obratite se stručnjaku, najbolje psihoterapeutu, psihologu ili bračnom savetovalištu. Pomoć je dobrodošla, jer je uvek bolje otvoriti svoj problem, nego ga kriti i zatvarati.
SVAKA PRIČA JE DRUGAČIJA
U slučaju da imate velike probleme tokom donošenja odluke o razvodu, kao i tokom razvoda, pitanja ili dileme kako sa decom, obavezno pričajte sa psihologom ili stručnim licem. Ako pričate sa prijateljicom koja se razvela, imajte u vidu da je svaka priča o razvodu drugačija i da je priča za sebe.
NE ŽURITI S NOVOM VEZOM
Preporuka je da se posle razvoda “ne uleće” brzo u novu vezu. Bolje je malo odmoriti, i “otpratiti” staru ljubav i brak, nego trčati u novo. Time smanjujemo rizik da poredimo partnere, da pravimo slične izbore partnera ili da povređujemo sebe. U svakom slučaju, nije dobro ni odlagati predugo novu vezu, ali je potrebno vreme da se adaptiramo na novu situaciju.
STADIJUMI RAZVODA
- Emocionalni
- Legalni
- Ekonomski
- Roditeljski razvod i podela dece
- Socijalni (razvod od prijatelja i zajedničkog društva)
- Psihološki (svako ponaosob doživljava sebe ponovo kao partnera za novu vezu)
- Crkveni
UTICAJ RAZVODA NA DECU
Uticaj na decu zavisi od intenziteta vezanosti deteta za roditelje tokom bračne zajednice. Vesna Cicivas naglašava da je tu presudno to koliko je porodica pre razvoda bila fokusirana na dete.
– Deca mlađa od pet godina teže podnose razvod. Pre svega ona od prve do treće godine, na koje to utiče dramatično, dok ona između tri i pet godina mirnije podnose. Teški periodi su za dete i u sedmoj godini, a posebno za decu u pubertetu – kaže Cicivas.
Prema njenim rečima, najvažniji i najteži uticaj na dete i njegov razvoj su roditeljska depresija, oštri bračni konflikti i emocionalno hladni odnosi. Kako objašnjava, brak bez ljubavi unesrećuje decu i njihove izbore. Ukoliko je dete uključeno u širu sredinu, lakše prolazi krizni period razvoda.
Autor: Slađana Gavrić