Postoje osobe kojima je seks anksiolitičko sredstvo (služi za smanjenje unutrašnje napetosti). Znači bilo sa kim u datom momentu, na bilo koji način, bez ikakvog angažovanja, samo da se dođe do orgazma. Ali takvo ponašanje je odraz ekstremne emocionalne nezrelosti i nije baš “normalno” nakon 23, 24. godine.
Nekima je seks sredstvo dokazivanja sopstvene bitnosti ili sopstvene seksualnosti, i što je izazov veći, to je osoba samozadovoljnija. To su promiskuitetne osobe koje “udaraju recke” i koje se ne zadržavaju sa jednom osobom jer im to podstiče osećaj nesigurnosti (to je sistem “jednokratna sponzoruša” i u muškom i u ženskom rodu). Tu već postoji izbor partnera, ali obično prema statusu, to su neškolovani ili neostvareni muškarci koji “pecaju” uspešne žene, ili siromašne, manje inteligentne devojke, koje se prodaju za sitnice ili da budu viđene sa nekim.
OSNOVA DOBRE VEZE
Tu su i osobe kojima je seks iluzija ljubavi, pa menjanjem partnera imaju kontinuirani osećaj da su voljene. Tu ima različitih varijeteta i to je nesvesno ponašanje. Ovde postoji izbor, i to uglavnom prema empatiji (da li ta osoba izaziva u tebi neka osećanja ili ne), što se u običnom žargonu zove “hemija”.
Postoje i oni kojima je seks način intimizacije veze, ali realno gledano, bez “dobrog seksa” nema dobre veze, jer je ponašanje tokom seksa projekcija svačijeg ponašanja u vezi. Ko je “navalentan”, radi ono što želi, ili ono što je zamislio da treba da radi, obično znači da je ta osoba egocentrična,
I ŽRTVA I ŽELJA
Poštovanje nečijih želja je poštovanje i njega kao ličnosti. Tu uvek mora da bude reciprocitet, inače od veze nema ništa. Probati čak i ono što ti se ne sviđa (osim naravno ako se ne radi o bolu ili povređivanju) je dokaz nečije sposobnosti za žrtvovanje, koja je neophodna u svakoj vezi.
I na kraju, da rezimiram, seks je projekcija svake veze i treba da služi svrsi, a to je uživanje jedne osobe u drugoj. Tu se mora biti slobodan, maštovit, željan da se trudiš, a ni trunku konzervativan.
Dr Gorica Đokić je pomoćnik direktora Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” u Beogradu. Specijalista je neurologije i neuropsihofarmakolog.
Stalni je sudski veštak u oblasti medicina (uža specijalnost neurologija).
Od 2012. godine dr Đokić je ambasador Evropskog koledža za neuropsihofarmakologiju (ECNP) za Srbiju. Sertifikovani je mezoterapeut i edukator za nehirurške estetske, medicinske i anti-age procedure.
Autor: Dr Gorica Đokić