Gubitak zuba – šta je najbolje rešenje

Gubitak zuba (krezubost) je posledica karijesa, parodontopatije, povreda, oboljenja kosti ili poremećaja razvoja zuba. Nažalost, uglavnom je uzrok zapostavljanja oralne higijene i veoma je rasprostranjena.

 

Kao posledica krezubosti javljaju se, pored estetskih nedostataka, otežan govor, otežano žvakanje, bol u temporomandibularnom zglobu i mnogi drugi problem. Sve to dovodi i do psiholoških posledica, najviše do gubitka samopouzdanja.

FIKSNE I MOBILNE NADOKNADE

Koje je najbolje rešenje ovog problema za portal Zdrava i prava pričaju stomatolozi Neda i Miloš Cvetković.

– Terapija zavisi od broja i rasporeda preostalih zuba, ali i želja i materijalnih mogućnosti pacijenta, pa se u zavisnosti od toga izrađuju fiksne i mobilne nadoknade – kaže dr Neda Cvetković iz porodične stomatološke ordinacije “Cvetković”.

Kako objašnjava, fiksne protetske nadoknade se ne vade iz usta, već su trajno pričvršćene za preostale zube.

– Tu spadaju krunice i mostovi koji se stavljaju kada nedostaje veći broj zuba. Oni se najčešće izrađuju od metalne osnove preko koje se nanosi keramika, odnosno metalokeramičke krune, ili kao bezmetalne krune koje imaju posebno dobre estetske karakteristike. Za izradu mostova neophodno je izbrusiti zube nosače, a koliko je zuba potrebno brusiti zavisi od veličine i položaja bezubog polja – navodi naša sagovornica.

Nakon nekoliko faza (a samim tim i dolazaka kod zubara), most se cementira, a pacijent se vrlo brzo i lako adaptira.

– Mobilne naknade pacijent sam stavlja i vadi iz usta. To su parcijalne proteze: pločaste i skeletirane. Pločaste proteze se izrađuju od akrilata, a pomoću žičanih kukica se “kače” na preostale zube. Skeletirane (vizil) proteze sadrže metalni skelet kao osnovu, pa su mnogo otpornije, bolje prenose pritisak prilikom žvakanja, maksimalno su redukovane pa se mnogo lakše podnose, a žičane kukice su ovde zamenjene livenim. S obzirom da kukice nisu estetski prihvatljive, moguće ih je zameniti drugim vidom veze između vizil proteze i preostalih zuba koji se prethodno moraju za to pripremiti, atečmenima i dvostrukim krunama – ističe dr Neda Cvetković.

Inače, adaptacija na mobilne nadoknade znatno je teža i tu je veoma bitno strpljenje pacijenta. Takođe, proteze u početku često žuljaju, pa je potrebno odlaziti kod stomatologa na korekture, nekad i više puta. Tokom perioda privikavanja pojačano je lučenje pljuvačke, otežan je govor, žvakanje, a pacijenti često osećaju kao da imaju kamen u ustima. Zato se savetuje sisanje tvrde bombone, čitanje knjige na glas i naravno istrajnost.

TOTALNE PROTEZE

– Ukoliko nedostaju svi zubi u vilici, tada govorimo o bezubosti. Terapija tada podrazumeva izradu totalnih proteza. Izgubljene zube moguće je nadoknaditi i zubnim implantima koji se ugrađuju u viličnu kost i imitiraju koren zuba. Njima se može nadoknaditi jedan zub, više zuba, a mogu se ugraditi kako bi nosili protezu. Nakon ugradnje implanta, u sledećoj fazi, nakon tri do šest meseci koliko je potrebno da se implant sjedini sa viličnom kosti, postavlja se suprastruktura i izrađuje krunica ili most – objašnjava dr Miloš Cvetković.

 

 

Prema njegovim rečima, prednost implanata u odnosu na druge protetske nadoknade je to što se ugrađuju u kost i njima se može izbeći brušenje zdravih zuba.

Bitno je naglasiti da je za dugotrajnost implanta od velikog značaja redovno održavanje oralne higijene, redovni kontrolni pregledi i pridržavanje saveta stomatologa.

Pripremila: S. Gavrić