Odrasle osobe se osećaju stresno u proseku dva sata i 11 minuta dnevno, bez obzira na to da li su uzrok posao, finansijske brige ili kašnjenje na večeru. Stres skraćuje život za pet i po godina, a evo i kako ga sprečiti.
Kada je osoba pod stresom, organizam pojačano pumpa krv u mozak, srce, pluća i mišiće – reakcija koja se dešava kada smo u opasnosti, odnosno u stanju ‘bori se ili beži’ (fight or flight).
Disanje se ubrzava i troši prebrzo zalihe kiseonika iz mišića i povećava se znojenje kako bi se sprečilo pregrevanje tela.
Nivo šećera u krvi raste dramatično kako bi glukoza nahranila mozak i mišiće, a krvni sudovi se skupljaju.
Znaci da ste pod stresom:
1. Srce vam preskače
2. Niste koncentrisani
3. Ne možete mirno da sedite
4. Izbegavate seks
5. Imate mučninu
6. Imate probleme sa snom
7. Gubite glas
8. Reagujete prenaglo
9. Osećate da se svet smanjuje
10. Ne možete da izlečite prehladu
Saveti:
1. Recitujte pesmu u glavi – ova tehnika oslobađa od stresa
2. Koristite slušalice za redukciju buke – bučne sredine mogu da budu previše stresne za organizam
3. Raspodelite obaveze – podelite svoje zadatke s drugima i smanjite na taj način svoj teret
4. Kuvajte – usmerite pažnju na nešto što odmara um
5. Ošišajte se – razgovor sa frizerom će vas opustiti
6. Utišajte kritičara u sebi – svako od nas ima glas u sebi koji nas kritikuje
7. Odvojite vreme za sebe – bez obzira na obaveze, posvetite sebi nekoliko minuta dnevno
8. Izbegavajte spavaću sobu – iako ćete zbog stresa poželeti da se zatvorite u sobu i spavate, izađite i družite se s ljudima
9. Pijte vodu – dehidratacija utiče na mentalno i fizičko funkcionisanje i dovodi do stresa
10. Dišite – udahnite duboko i umirite svoje disanje
Kada udišete, trudite se da vam stomak pomera više od grudi.
Studiju u kojoj je učestvovalo 2.000 odraslih Britanaca sprovela je agencija OnePoll, piše Daily Mail.
Stres ugrožava zdravlje
Američka zdravstvena asocijacija zaključila je da je stres uzrok čak 60 odsto svih bolesti. Iako mnogi osećaju njegove pogubne posledice zapravo malo ljudi zna kako izgleda mehanizam uticaja stresa na organizam. Stručnjaci su sad to pokušali da objasne i zaključili da se kod akutnog stresa aktivira simpatički deo vegetativnog nervnog sitema i srž nadbubrežne žlezde, iz koje se izlučuje u krv adrenalin. To je hormon urgentnosti i budnosti kod životinja i ljudi, koji priprema organizam za aktivno i agresivno reagovanje.
