Veza između uma i tela često je predmet istraživačkih studija. Naučnici su sada zaključili da srčani bolesnici mogu da imaju koristi od jedne drevne kineske vežbe bazirane na tehnici povezanosti uma i tela – Tai či.
Nalik na drevne ratnike, grupa penzionera se lagano kreće kroz salu centra za starije osobe u Vitonu u državi Merilend. Njihovi pokreti bazirani su na tradicionalnoj kineskoj vežbi pod nazivom Tai či, koja podrazumeva kružne pokrete rukama po vazduhu, balansiranje na jednoj nozi i duboko disanje. Cilj ovih stotinak pokreta je da se postigne stanje fizičke i mentalne opuštenosti.
Poreklo Tai čija vuče korene od pre najmanje dve hiljade godina. Iako izgleda kao lagana vežba, Tai či je u Kini zapravo nastao kao borilačka veština. Prema legendi, jedan kineski monah je osmislio tehniku posmatrajući samrtnički ples zmije i ždrala.
Poze, kao što je “beli ždral”, možda zvuče romantično, ali prema naučnim istraživanjima, Tai či pomaže pacijentima sa hroničnim srčanim oboljenjem da poboljšaju kvalitet života, podignu raspoloženje, a i daje im podstrek da probaju neke druge fizičke aktivnosti.
U naučnoj studiji učestvovalo je 100 pacijenata sa hroničnom srčanom slabošću. Od tog broja, 50 ih je dva puta nedeljno, tri meseca išlo na vežbe Tai čija. Druga polovina učesnika pohađala je časove o kardiovaskularnom zdravlju.
Doktorka Glorija Jaj sa Medicinskog fakulteta na Harvardu i medicinskog centra Bet Izrael Dikonis u Bostonu, bila je ko-autorka studije.
“Znamo da je hronična srčana slabost progresivni hronični sindrom i da nema leka. Pacijenti često moraju da žive sa simptomima kao što su smanjena tolerancija na vežbe, kratak dah, sa čime onda dolazi pogoršanje kvaliteta života. Ako možete da omogućite pacijentu da se sveukupno oseća bolje to je onda veliki uspeh”.
Stariji učenici, koji su pohađali ovaj konkretni čas Tai čija, nisu učestvovali u studiji, ali oni podržavaju teoriju da im Tai či pomaže da se bolje osećaju.
“Lekar mi je rekao ‘Marta, to je najbolje što možeš da uradiš za sebe i srećan sam što to radiš’”, kaže 70-godišnja Marta Fahardo.
“To je samo još jedan deo mog celokupnog fizičkog programa. Imao sam srčani udar pre oko 21 godine i tada mi je lekar rekao da moram da vežbam. Pored Tai čija dosta hodam, plešem i radim sve drugo što me tera da se krećem”, navodi 72-godišnjak Alen Frejzer.
“Ne moram da pijem lekove i kada sam na času jako sam opuštena. Osećam se dobro čitav dan!”, priča Evelin Švarc, koja ima 74 godine.
Kada su na kraju studije dve grupe prošetale po šest minuta, naučnici nisu zabeležili razlike osim toga što su polaznici Tai čija izgubili više kalorija, kada su učestvovali u dodatnim fizičkim aktivnostima.
Rezultati prethodnih studija su takođe pokazali da Tai či pomaže pri smanjenju intenziteta simptoma, koji su posledica drugih oboljenja poput visokog krvnog pritiska, fibromijalgije i stresa.
Izvor: Zdravaiprava
