Život u prirodi čuva zdravlje i doprinosi dužem životnom veku, pokazuje istraživanje koje je sproveo Evropski institut za ekološku politiku. Još nekoliko svetskih istraživanja potvrđuju da su ljudi koji žive, ili bar često borave u prirodi, daleko zdraviji i srećniji od onih koji život provode u gradu, slušajući buku automobila, gurajći se u prevozu i udišući sve zagađeniji vazduh. Tu je i neizbežni stres koji polako, ali sigurno, uništava ljudsko zdravlje.
Istraživači su revidirali više od 200 akademskih proučavanja i utvrdili da život na selu – gde su zelene, otvorene površine lako dostupne – može da smanji rizik od prerane smrti i određenih bolesti. Nasuprot ovome, život u veoma zagađenim gradovima može da poveća taj rizik.
Prema ovoj analizi, ljudi koji žive u oblastima sa bujnim rastinjem i otvorenim prostorima manje su skloni depresiji od onih koji žive u gradovima. Činjenice takođe pokazuju da oni koji imaju slobodan pristup poljima i drveću imaju 16 % nižu stopu smrtnosti od onih koji žive u urbanim džunglama.
– Sve je više dokaza, i oni su veoma čvrsti, da ljudu koji žive u zajednicama mogu da napreduju samo kad imaju pristup prirodi. Svima nam je u životu potrebna priroda, ona nam daje slobodu i pomaže da živimo zdravije; pa ipak se zajednice u gradovima rutinski odvajaju od prirode u svom okruženju, a to guši njihovo blagostanje, rekao je Robi Blejk iz organizacije “Prijatelji zemlje Evrope”, jedan od inicijatora ovog istraživanja.
Manji rizik od raka, zdravija pluća i srce
Evo nekoliko konkretnih činjenica koje nalazimo u različitim istraživanjima.
Članak objavljen u časopisu „Science“ pokazuje da se osobe koje su operisale bešiku, a koje su mogle da kroz prozor gledaju lišće i drveće, oporavljaju brže od onih koji mogu da vide samo zid. Takođe, osobe koje su mogle da gledaju kroz prozor imale su manje postoperativnih komoplikacija i trebalo im je manje lekova protiv bolova. I to nije sve…
Istraživanja Univerziteta Harvard je takođe utvrdilo da ljudi koji žive u velikim gradovima imaju 12 odsto veću stopu smrtnosti nego oni koji žive u oblastima gde su im dostupne zelene površine. Proučavanja obavljeno na 110.000 žena pokazalo je da one koje žive u urbanizovanim oblastima imaju veći rizik od raka i oboljenja disahnih organa. A one koje su živele u zelenijem okruženju imale su 13 odsto manju stopu smrtnosti od raka, a 37 odsto manju stopu smrtnosti od oboljenja disajnih organa.
Istraživanje objavljeno u “BMC Public Health” pokazuje da šetnja ili trčanje prirodnim zelenim površinama smanjuje bes, umor i depresiju, a poboljšava pažnju u odnosu na one koji šetaju ili trče u veštačkom okruženju.
A istraživanje Zdravstvenog instituta Ontario pokazuje da veći broj stabala u gradskim blokovima može poboljšati zdravlje stanovnika – konkretno, samo 11 stabala više u okolini smanjuje opšti procenat metaboličkog sindroma i srčanih oboljenja ljudi koji tu žive.
Dva sata u prirodi menjaju život
Samo dva sata nedeljno u prirodi dovoljna su da biste bili zdraviji i srećniji, pokazali su i rezultati studije univerziteta u Ekseteru.
Istraživanja su pokazala da dva sata nedeljno mogu poboljšati vaše raspoloženje i pomoći pri smanjenju stresa i krvnog pritiska. Oni koji su u prirodi nedeljno proveli nekoliko sati ili više imali su 59 odsto veću verovatnoću da će se osećati zdravije.
Takođe, 23 odsto bila je veća verovatnoća da će biti zadovoljniji svojim životom od onih koji to nisu praktikovali.
– Dva sata nedeljno je lako ostvariv cilj koji se preporučuje svima, rekao je istraživač dr Met Vajt i dodao kako je prvi put utvrđeno tačno vreme koje je potrebno kako biste osetili sve prednosti boravka na otvorenom.
– Postoji mnogo razloga zašto vreme provedeno u prirodi može biti dobro za zdravlje i generalno za naše psihofizičko stanje. Ono nam pomaže u raznim životnim okolnostima i smanjenju stresa, ali na taj način uživamo i u kvalitetnom vremenu s prijateljima i porodicom”, poručio je profesor Teri Hartig.
Kupanje u šumi
Japanci, pokazuju matične knjige, žive duže od ostalog sveta. Naučnici iz Japana otkrili su da je tradicija koja se naziva Shinri-ioku ili “kupanje u šumi” kod njih i dalje jaka, a zašto je to tako, razlozi su biohemijske prirode. Naime, istraživači su ustanovili da boravak u šumi popravlja prirodni imunitet, koji je važan za sprečavanje raka kao i drugih hroničnih bolesti.
Kada su naučnici testirali ljude pre i nakon dvosatne šetnje šumom, pronašli su kod svih, osim kod jedne osobe, 50 odsto i više T-zrnaca. Imali su niži krvni pritisak, osećali su smirenost, kao i bistrinu u glavi. Šumsko drveće i biljke emituju u okolinu “antimikrobne hlapljive organske spojeve biljnih derivata, koji se nazivaju fitoncidi, da bi istrebili gljivice i bakterije”.
Gljivice i bakterije mogu biti problem za naš imunološku sustav, a ispostavlja se da ih ni drveće ne voli. Šumska stabla su često stotinama, ako ne i hiljadama godina stara. Drveće i druge biljke, usavršile su zaštitu, odnosno spojeve koji mogu ubijati gljivice i bakterije. Kada hodate šumom, vaš dah se sjedinjuje s ovim komponentama. Učinak traje oko dva meseca.
I da, uvek imajte na umu – naučna istraživanja svedoče da dužina života samo 25 odsto zavisi od gena. Ostalih 75 odsto uslovljeno je načinom života. Dolazak starosti neizbežan je, ali od nas zavisi kakvu ćemo starost doživeti. Mi biramo – prirodu i zdravlje!
Izvor:www.zdravaiprava.com
