Prema sopstvenom priznanju, naš najbolji teniser Novak Đoković poslednjih godinu i po dana primenjuje proces autofagije, koji je karakterističan po tome što ne jede 16 sati, zatim u periodu od osam sati može da konzumira hranu. Višesatno nejedenje dokazano podstiče pomlađivanje ćelija– autofagija telesnim ćelijama omogućuje čišćenje i regeneraciju. Ovaj 16-satni post temelji se upravo na tim naučnim spoznajama, a sasvim ga je lako učiniti sastavnim delom svakidašnjice.
Učinci pomlađivanja intervalnog posta našli su se u središtu zanimanja javnosti dodelom Nobelove nagrade za medicinu 2016. za istraživanje procesa autofagije ćelija japanskom biologu Jošinori Ohsumi. A evo šta je Novak Đoković u “lajvu” na Instagramu rekao o autofagiji dok je razgovarao sa profesorom dr Draganom Ivanovim, koji je sepcijalista interne medicine i profesor na Visokoj školi za obrazovanje pedagoga u Novom Sadu.
Autofagija ili samoproždiranje se odnosi na uništavanje i recikliranje delova ćelija
– Dotakao bih se teme autofagije. Koliko je bitna, ta vrsta posta 16 – 8 je popularna, 16 sati se ne jede, 8 sati se jede, to ja primenjujem, osetio sam u poslednjih godinu i po dana koliko to praktikujem, dosta poboljšanja u sistemu za varenje, bolje spavam, imam veću energiju tokom dana, imam manje tih padova – rekao je Novak Đoković i “otvorio” profesora da opširnije objasni proces autofagije.
– Vi otvarate stalno neke teme koje su priča same za sebe. Važno je koju vrstu hrane jedemo, koliko jedemo i kada jedemo. Kao i kada jedemo i kada ne jedemo. Za doručak jedemo ugljene hidrate. Postoje priče da voće ne treba jesti ujutru, to je greška. Čim se sunce rodi, izluči se insulin, on žudi za ugljenim hidratima. Doručak treba da bude količinski najveći. Za ručak treba da unosimo proteine. U dva sata popodne jedemo, proteini koje smo uneli za ručak, moraju da čekaju “portira” na mišićnim ćelijama. Taj “portir” je hormon rasta, koji se luči sa zalaskom sunca. On će tokom noći te aminokiseline da unese u mišiće i druge organe.
– Nakon 12 do 16 sati gladovanja, dokazano je da se u našem organizmu aktivira jedan proces koji je jedan nobelovac Japanac (Jošinori Osumi prim. aut.) nazvao autofagija i to je proces koji ima iceliteljsko dejstvo na ceo naš organizam, na naše emocije, našu dušu i telo, a ima i preventivno dejstvo – započeo je Novakov sagovornik, a zatim detaljnije opisao sam proces.
– Šta je autofagija? Ako ništa ne unosimo 12 sati, naš mozak gleda gde može da pronađe neku rezervu. Onda nađe neki mikroorganizam, patogenu bakteriju i razori je i reciklira, onda nađe neku mutiranu ćeliju, i od razgrađenih materijala napravi ekstra energiju, pa imamo dodatno gorivo, jer smo imali ćelije i strukture koje su nam bile nefunkcionalne i tu ćeliju uzme za stvaranje novih mladih, zdravih ćelija. Ako mi ručamo u 2 ili 3 sata popodne, u 2 do 3 sata posle ponoći se aktivira autofagija i ona će očistiti naš organizam od mikroorganizama, arterosklerotskih naslaga na zidovima krvnih sudova, od malignih ćelija. Ona će nam očistiti organizam i pripremiti gorivo za sutradan, ali mora da prođe 12 do 16 sati.
Dragan Ivanov je pojasnio i da se vremenski proces od 12 do 16 sati za aktiviranje autofagije razlikuje, jer je kod nekoga organizam istreniraniji, pa ranije pokreće sam proces.
– Ako nam je organizam istreniran treba manje vremena, trebaće nam u početku 16 sati, pa će se spustiti na 12. Važno je znati kada autofagija treba da se uključi. Ona mora da se uključi noću. Kada se luči hormon rasta i hormon melatonin. Nije dobro ako noću jedemo, a očekujemo da se autofagija uključi tokom dana. Može, ali pitanje je koliko će biti efikasna. Dokazano je da je koncentracija melatonina uzrok starosti. Dokazano je da se melatonin povećava tri ili četiri puta kada ne jedemo. Lučenje melatonina će biti veće ako nemamo hranu u crevima, ako postimo, onda će se organizam regenerisati i oporaviti. Kao neki stil života, idealno je doručakovati ujutru, ručati od 2 do 3 i onda ne jesti ništa do doručka. Ako se tako budemo hranili, preveniraćemo mnoge bolesti – kazao je profesor Ivanov.
Novak je potom otkrio i zbog čega je pre nekoliko godina odustao od namirnica životinjskog porekla.
– Hteo bih da vas pitam o kineskoj studiji koja je objavljena 2005. u Americi i čiji je autor i direktor bio profesor doktor Kolin Kembel. Tu knjigu sam pričitao pre pet, šest godina i ta knjiga mi je zapravo dala potvrdu sa naučne perspektive da je biljna ishrana nešto u šta bih se upustio. Trebalo mi je nešto da mi potvrdi sa kredibilne naučne strane da je to pravi smer. Ja sam posle toga promenio ishranu i otišao na potpuno biljnu ishranu i jako sam zahvalan – istakao je Đoković.
U ovoj studiji je učestvovao ogroman broj ljudi, a ona je isprva započeta jer je u vrhu kineske vlasti krenulo po zlu.
– Premijer Kine dobio je malignu bolest. Pozvao je ministra zdravlja i vodeće autoritete da nađu uzrok raka. Oni su krenuli u istraživanje i nisu mogli da se snađu. Jedan mlad kineski doktor je bio asistent kod Kolina Kembela i on je javio da postoji jedan čovek koji to zna da radi, pa je Kembel postao prvi Amerikanac u novijoj istoriji koji je dobio vizu – počeo je priču Ivanov.
Obrazložio je i da su kroz ovu studiju otkrivene veze hrane koju unosimo sa razvojem teških oboljenja.
– Zašto je kineska studija bitna? Jer je pokazala nesumnjivu vezu između ishrane i malignih bolesti, kardio-vaskularnih, autoimunih, anksioznosti. Maltene sve savremene bolesti su u direktnoj vezi sa stilom ishrane. To je prva informacija. Druga jeste da je biljna ishrana ima preventivno i terapijsko dejstvo na bolesti koje sam spomenuo i druge koje nisam – objasnio je Ivanov.
Jošinori Osumi: Autofagija je jedini način da sačuvate zdravlje
Fenomen pronalaženja izvora mladosti predmet je interesovanja naučnika još od šezdesetih godina prošlog veka. Ali, jedino je dobitnik Nobelove nagrade za 2016. godinu u oblasti medicine i fiziologije doktor Jošinori Osumi ponudio konkretna objašnjenja. Doktor Jošinori Osumi je specijalista ćelijske biologije na Tehnološkom univerzitetu u Tokiju. Nagrađen je Nobelovom nagradom za otkriće mehanizama autofagije.
– Njegova otkrića dovela su do sasvim nove paradigme u razumevanju kako ćelije procesuiraju svoj sadržaj. Takođe su utrla put razumevanju suštinskog značaja autofagije za mnoge fiziološke procese, poput adaptacije na glad i odgovora tela na inekcije – stajalo je u saopštenju Nobelovog Komiteta 2016. godine.
Izvor: Zdravaiprava
