Ako želite da tokom zime imate zdrav slatki voćni namaz onda morate da pripremite pravi starinski pekmez od šljiva bez šećera. Da se ne lažemo, trebaće vam dosta vremena, ali će se uloženi trud sigurno isplatiti.
Da li znate da je kao veoma važan izvozni artikal Srbije između dva svetska rata, pored suve šljive, bio i pekmez? Koristio se u ishrani tokom cele godine, u danima posta ili zime, kada nema svežeg voća. Ovaj proizvod je tokom Balkanskih ratova i u vreme Prvog svetskog rata nabavljan za vojsku i zarobljeništvo. Pored pripreme u kazanima i ranijama, kako se to radilo u domaćinstvima, kuvao se i na takozvani industrijski način u malim “garniturama”, a o tome svedoče i fotografije iz fonda Etnografskog muzeja.
Recept za starinski pekmez
Šljive očistite od koštica, ali ih ne ljuštite. Ubacite u veliku šerpu i kuvajte pekmez nekoliko sati, dok se ne zgusne. Pošto ovaj pekmez dosta prska i može strašno da opeče, najbolje je da ga kuvate na seoskom šporetu ili na otvorenoj vatri.
Veće količine voća (20 i više kilograma) morate da kuvate čitav dan. Pekmez je gotov tek onda kada pobodena kutlača u njemu ostane da stoji uspravno. Kad se pekmez prohladi, po želji dodajte seckane orahe, lešnike ili bademe.
Na isti način se pravi bosanski bestilj, samo što se šljive prvo raskuvaju u vrlo malo vode, sa karanfilčićima i korom limuna, pa se ispasiraju kroz đevđir, da budu očišćene od kožica i koštica.
Propasirane šljive dalje kuvate kao što je gore opisano, dok se potpuno ne zgusne. Vreli pekmez ili bestilj sipajte u čiste tegle (najbolje kratko sterilisane u rerni na 200 stepeni), pa preko površine prelijte tankim slojem meda – to će sigurno sprečiti buđ da se pojavi. Tegle držite u hladnom špajzu ili podrumu.
NAPOMENA: Pekmez se kuva nešto duže od džema i u njega se stavlja manje šećera. Najčešće se koristi seckano voće. Njegova struktura je gušće nego kod džema.
