Sandra je još u srednjoj školi zavolela prirodu i sela i odlučila da će upisati turizmologiju na Geografskom fakultetu, kako bi se po zavšretku bavila seoskim turizmom i živela na selu. U isto vreme, njenom ocu pada na pamet da, pošto već imaju zasađeno voće godinama unazad, jednog dana krenu sa sušenjem voća, jer se to više isplati nego prodavati ga u svežem stanju. I to je bio njen plan: živeće na selu, baviće se seoskim turizmom i sušiće voće. Jedno će nadopuniti drugo i to će joj biti dovoljno za život.
A onda se desio život
Upoznajte Sandru Živković – devojku koja je krajem decembra napunila 29 godina, a čije je planove omela cistična fibroza, bolest koju Sandra ima od rođenja, bolest od koje se umire. U 21. godini, kada je bila druga godina fakulteta, usledilo je pogoršanje i stavljena je u komu. Jedini spas za Sandru bila je transplantacija pluća, koja u to vreme nije bila moguća za pacijente iz Srbije.
Zahvaljujući odluci njenih roditelja da joj doniraju deo pluća, počinju pripreme za njen odlazak na AKH bolnicu u Beču, ali da nije bilo divnih ljudi iz inostranstva koji su urgirali da se Sandra primi u bolnicu jer nije bilo vremena da čeka, Sandra bi danas bila na nekom drugom mestu, a umesto toga, nakon punih sedam godina, diše punim plućima.
Vreme za ostvarenje snova (i stvaranje nekih novih)
Sandra se posvetila humanitarnim akcijama i pomoći osobama sa cističnom fibrozom, pa je tako fakultet pao u drugi plan i nikako da zvanično diplomira, ali od svojih snova nije odustala. Pre 4 godine, na leto 2017. godine, na jednom konkursu dobila je sušaru za voće, ali sve do 2020, nije se ozbiljnije posvetila tome, jer je radila u Beogradu, u prodavnici hrane malih proizvođača i na jednom projektu izvoza hrane iz Srbije na američko i evropsko tržište.
A onda je rešila da je vreme da se pokrene: osušili su šljive, drugarica je napravila grafičko rešenje za etiketu i u jednoj grupi na fejsbuku zvanično objavila svoje sušene šljive – odziv je bio sjajan i isporuka je bila baš na Badnji dan. Šljive su osušili amaterski, ali sa velikom ljubavlju – i zaista, bile su sočne i osećao se pravi ukus šljive. Nisu stavili ni konzervans koji inače proizvođači stavljaju kako bi opstale i bio im duži rok, a ni šećer, koji je još jedna varijanta da bi sušene šljive duže opstale.
Kasnije, ispostavilo se da je upravo to bilo ono što mnogi ljudi traže: sušeno voće bez konzervansa i šećera. Iskristalisala se ciljna grupa i sada je Sandra mogla da pređe i na drugo voće: sušene kruške (to morate probati) i sušene divlje dunje – koje su takođe samo osušene i tako ponuđene kupcima, bez ikakvih dodataka.
Sandrine suve šljive, bez konzervansa i šećera prava su delicija
Sandra je većinu vremena prošle godine provela na selu, u berbi višanja i šljiva, a kasnije i krušaka i divljih dunja. Pred samu zimu, krenula je u berbu šipuraka, trnjina i gloga, ali su je loše vreme i obaveze zbog kojih je morala da se vrati u Beograd u tome trenutno zaustavile. Ima u planu da osuši i miks voća za čaj, a isprobaće i crni luk, koji gaji njena komšinica u svom selu. Iako su se trudili da osuše što više, na jesen se pokazalo da ni to nije dovoljno – jer su ljudi kojima je stalo do zdrave hrane sve kupili!
Fantastičan ukus sušenih dunja teško je rečima opisati
Sušeno voće i par činjenica
Voće sušenjem gubi neka svojstva, ali ne u toj meri da ga nije zdravo jesti. Pošto se sušenjem smanjuje procenat vode u voću, a samim tim hranljive materije i vlakna dolaze više do izražaja, sušeno voće najviše koriste sportisti jer im to dođe kao „energetska“ hrana. S druge strane, ljudi koji moraju da vode računa o unosu šećera, (dijabetičari npr.), trebalo bi da konzumiraju u umerenim količinama.
Ono što je ipak najbitnije podvući je to da ukoliko se voće ne potapa u šećerni sirup (kako se inače pravi kandirano voće), sušeno voće je zdravo jer jedini šećer koji sadrži je svoj, prirodni šećer. A složićete se da je prirodni voćni šećer ipak bolji od svih poslastica sa različitim konzervansima koje konzumiramo celog života, zar ne?
Predivan pogled iz Sandrine seoske kuće
Pogled na planinu, čist vazduh, mir i tišina
Osim što je 2020. godine zaista pokrenula i proizvodnju i prodaju sušenog voća, Sandra je na još jednom konkursu, koji je iz oblasti turizma, dobila sredstva za sređivanje seoske kuće u Bučju, rodnom selu njenog oca. U tu avanturu, upustila se ove godine. Sasvim je sigurno da će se na meniju naći hrana koju proizvode meštani sela: kravlji i ovčiji sir, domaća jaja, kao i sveže voće i povrće iz bašte.
Uz to, svež vazduh na selu je neminovan, a mnogobrojni atarski putevi omogućiće vam da upoznate neotkrivene lokalne lepote koje ovaj deo Srbije nudi – na vama je da izaberete hoćete li pešice ili biciklima. Za slučaj da biste ipak da odmorite u nekoj ležaljci u hladu, bez brige – pogled iz kuće biće vam dovoljan da odmorite oči, nahranite dušu i napunite baterije za povratak u užurbani život.
Izvor: Zdravaiprava