U našem sistemu za varenje živi 10 puta više mikroorganizama nego što ima ćelija u celom telu. Sve te stanovnike naše utrobe zovemo jednim imenom mikrobiota i posmatramo kao zasebni – „virtuelni organ“. Termin „crevna flora“ ne koristimo jer bakterije nisu biljke.
Svako od nas u sebi nosi drugačiji profil bakterija i taj sastav je individualno različit kao „otisak prsta“ svakog od nas. Sastav mikrobiote zavisi i od mesta prebivanja, kao i od starosne dobi. Uobičajeno je da bakterije smatramo „lošim“, međutim saznajemo da su neke među njima i „dobri momci“. Kako ovi mikroorganizmi deluju samostalno ili u sklopu celokupnog sistema tek počinje da se otkriva. Pokazano je da promene u sastavu crevne flore mogu biti u osnovi raznih bolesti organa za varenje, kožnih manifestacija, autoimunih bolesti, gojaznosti, neurodegenerativnih bolesti. Pojedini naučnici smatraju da je izučavanje mikrobiote značajnije od dešifrovanja ljudskog genoma koje je objavljeno 2000. godine.
Formiranje mikrobiote počinje sa rođenjem
Crevni sistem deteta pred porođaj je sterilan. Deca rođenjem kroz prirodni put dolaze u kontakt sa mikroorganizmima koji se nalaze na sluzokoži majke. Tada počinje formiranje mikrobiote. Majčini poljupci i dojenje daju svoj doprinos tako što oblikuje raznovrsnost crevne flore koja je značajnija nego samo prisustvo određenih delova flore (npr. lactobacili) koje smatramo korisnim. Deca rođena prirodnim putem su zdravija i u kasnijem životu. Postoje podaci da ta deca ređe oboljevaju od zapaljenjskih bolesti creva nego deca rođena carskim rezom.
Najveća šteta od nepotrebnih antibiotika
Najviše štete u funkcionisanju mikrobiote čini nepotrebno uzimanje antibiotika. Sa njima uništimo najveći broj dobrih bakterija a omogućimo rast štetnih Proteobacteria, čiji su najpoznatiji predstavnici enterobakterije. Enterobakterije dovode do stvaranja lipopolisaharida odgovornih za hronično zapaljenje, koje je na početku najvećeg broja savremenih bolesti i karcinoma. Koncentracija pojednih mikroorganizama i njihov odnos se promeni već posle nekoliko doza antibiotika i ostaje izmenjen nekoliko meseci. Crevna flora se obnovi u potpunosti tek za nekoliko godina ukoliko u međuvremenu nismo ponovo bili na antibiotskoj terapiji.
Najizrazitiji primer štetnog dejstva antibiotika je infekcija bakterijom Clostridium difficile. Usled dejstva antibiotika, iz creva nestanu dobre bakterije a na njihovo mesto se naseli C. difficile koji luči toksine, izaziva teško oštećenje creva sa upornim prolivima i u značajnom procentu dovodi do fatalnog ishoda. Ali, zanimljivo je da je lek za ovu bolest ponovo – mikrobiota. Samo ovog puta mikrobiota zdravog čoveka, koja se posebno obrađena unosi u crevo obolele osobe. Izmenjena mikrobiota je u ovom slučaju i prokletstvo i lek.
Zdrava ishrana je najvažnija
Na miokrobiotu, tajni život naših creva, najlakše pozitivno možemo da delujemo putem ishrane. Najbolje je jesti hranu koja raste što bliže našem prebivalištu i nije industrijski obrađivana. Preporučuje se dovoljno vlakana u ishrani. Zdrav obrok treba da sadrži 40 % punovrednih ugljenih hidrata, 40 % povrća i voća i 20 % mesa. Poslastice samo i izuzetno retko. Korisne bakterije se nalaze u fermentisanoj hrani kao što je kiseli kupus, turšija, sir, kiselo mleko, jogurt, kefir, sušene kobasice, nepasterizovano i nefiltrovano pivo. Sve to, naravno, u umerenim količinama. Za zdravu mikrobiotu je od velikog značaja i dovoljno kretanja koje povezuje ishranu sa jačanjem imunske aktivnosti u jedinstvenu celinu.
Autor: Prim. dr Zoran Joksimović, internista-gastroenterolog