Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se danas, pod sloganom „Vreme je da prioritizujemo mentalno zdravlje na radnom mestu“. Ovogodišnja tema predstavlja svojevrstan poziv na akciju da se mentalno zdravlje ugradi u samu suštinu radne kulture, kako bi se predupredile posledice koje negativne poslovne prakse imaju na sve veći udeo populacije.
„Poslednjih godina svedoci smo povećane potrebe za rešavanjem problema mentalnog zdravlja na radnom mestu, koju je dodatno osvetlila i pandemija Covid-19. Zaposleni širom sveta suočavaju se sa velikim opterećenjem usled rastućih ekonomskih pritisaka uslovljenih inflacijom, neizvesnošću za svoja radna mesta i nesvakidašnje brzim tempom promena u svim industrijama. Pored toga, savremeni život van posla nosi svoj set izazova sa promenama u bazičnoj arhitekturi društva, intenzivnim socijalnim transformacijama, polarizacijama po raznim osnovama, na koje pojedinac i pojedinka ne stižu da se adaptiraju i vide benefite ili posledice”, smatra psihijatardr sci. med. Petar Vojvodić.
Da je broj pojedinaca koji pate od ovog sindroma, poznatijeg kao „burnout“, sve veći potvrđuje i istraživanje Instituta za istraživanje tržišta “Kantar helt” sprovedenog u devet zemalja, uključujući i Srbiju. Prema rezultatima ovog istraživanja, čak 66 odsto stanovnika naše zemlje suočilo se sa simptomima sagorevanja na radnom mestu.
“Kako mentalno stabilna osoba stoja na dva stuba, jedan koji predstavlja poslovni aspekt života i drugi privatni, u situaciji kada oba nestabilno stoje i sama osoba je nestabilna, iscrpljenih kapaciteta, preplavljena i podložna oboljevanju od mentalnih bolesti. Jedan aspekt života se preliva na drugi jer naše biće je jedinstveno. Stoga mentalno zdravlje više ne može biti isključivo privatna stvar — ono ima značajan uticaj na životnu i radnu efikasnost, kreativnost i angažovanost u svim sferama života“, dodaje Vojvodić.
U najnovijem, 11. izdanju priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti, Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je stres na radnom mestu kao profesionalni fenomen, ali se na primenu ove odluke koja „burnout“ svrstava u red zvaničnih dijagnoza, u našoj zemlji i dalje čeka.
„Simptomi su najčešće iscrpljenost, neraspoloženje, nesanica, promena apetita, pad imuniteta, glavobolje, visok pritisak. Tu su i osećaji praznine, poremećaji koncentracije, zaboravnost, nervoza, razdražljivost i preosetljivost. Na poslu se smanjuje efikasnost i povećava broj grešaka pri radu, a često dolazi i do povećanog odsustvovanja sa posla, kašnjenja na posao, povlačenje u sebe, izolacije od drugih. Ljudi gube koncentraciju i za najjednostavnije aktivnosti na poslu. Sa porodicom i prijateljima osećaju nesposobnost da se upuste u aktivnosti, razdražljivi su i imaju ispade u ponašanju. Takođe, mnogi nemaju volju i energiju za rad, sve im je besmisleno, a dodatno tešku kliničku sliku razviju pojedinci koji posegnu za alkoholom i drugim psihoaktivnim supstancama”, zaključuje Vojvodić
U skladu sa temom ovogodišnje manifestacije, specijalistička ordinacija Psihocentrala organizovaće tokom naredne nedelje besplatne radionice na temu „Kako se nositi sa stresom na poslu“. Učešće na radionicama je slobodno za sve zainteresovane, uz prethodnu prijavu na mejl redakcija@psihocentrala.com.
Izvor: Zdravaiprava
