Debati između vlasnika pasa i mačaka na temu čiji je ljubimac bolji, možda se bliži kraj. Naime, naučnici su došli do saznanja ko, pas ili mačka, svog vlasnika voli više… Pobedili su – psi.
Zahvaljujući novoj studiji koju je sproveo neurolog i profesor na Univerzitetu Claremont Pol Zak, a koja će biti prikazana u dokumentarcu na BBC2, može se dokučiti ko je pobednik u ovoj večnoj raspravi.
Jedna ranija studija pokazala je da psi vole svoje ljude pet puta više nego mačke i da su im daleko privrženiji. Dokaz za to je njihova beskompromisna poslušnost kada je reč o komandama, dok je sa mačkama na tom polju „teško pregovarati“.
Pol Zak je uzeo je uzorke krvi od 10 pasa i 10 mačaka pre i posle igranja sa njihovim vlasnicima jer je želeo da proveri nivo oksitocina (hormon sreće) u njihovoj krvi.
“Oksitocin se proizvodi u mozgu kada nam je do nekog stalo. To je ono što sisarima omogućava da se za nekog vežu i osete bliskost”, rekao je Zak za Huffington Post.
Kako je doktor Zek objasnio ljudi luče oksitocin kada dožive neko prijatno iskustvo a nivo ovog hormona zavisi od toga koliko je ta cela situacija stresna za nas. Kada se nađemo u nekoj prijatnoj situaciji sa osobom koja za nas predstavlja stranca lučimo do 25 odsto ovog hormona, kada smo u društvu dragih osoba lučenje ide i do 50 odsto, a kada ta cifra ide još na gore, znači da smo u društvu nekoga koga neizmerno volimo, kao što su na primer deca.
Nakon Zakovog eksperimenta nivo oksitocina kod pasa bio je 57,2 odsto.
“Dakle, vas pas zaista voli, i to mnogo!” rekao je Zak.
Procenat lučenja oksitocina kod mačaka bio je samo 12 odsto.
Doktor Zak objasnio je da ovo nikako ne znači da osobe koje čuvaju mačke treba da očajavaju. Mačke su i inače manje društvene od pasa i više se vezuju za teritoriju, a ovaj eksperiment je sproveden u sterilnim uslovima.
On je naveo da bi rezultat sigurno bio drugačiji da je eksperiment bio sproveden u kući vlasnika:
“Tada bi mačke lučile više oksitocina, svakako”, rekao je istraživač za Huffington Post.
Psi osećaju čovekovu patnju
Svima je poznato da je pas najbolji čovekov prijatelj. Priča o jednom od najvernijih pasa na svetu – akiti Hačiku obišla je svet, a ovaj pas dobio je i spomenik kao odlikovanje za dugogodišnju privrženost svom preminulom vlasniku. Ko ne zna, Hačiko je dolazio na tokijsku metro stanicu u isto vreme punih devet godina od maja 1925. kada je njegov vlasnik Hidesaburo Ueno umro na radnom mestu.
Nedavno se u medijima pojavila još jedna slična dirljiva priča, o nemačkom ovčaru Kapitanu iz Argentine, koji od smrti svog vlasnika svakog dana u šest sati po podne odlazi na njegov grob i tamo provodi noć. I ljudima i psima zajednički je bol koji osećaju usled gubitka.
Izvor: www.zivotinje.rs
