Ranoranioci ne samo da su zdraviji i srećniji u odnosu na one koji vole duže da spavaju, već su i vitkiji, pokazala su najnovija istraživanja.
To su ustanovili kalifornijski naučnici na osnovu ispitivanja 90.000 ljudi.
A zaključak naučnika je da su za to da li ćete biti ranoranioci najzaslužniji geni.
Ispitanici su prvo svrstani u grupu noćobdije i ranoranioci, a zatim je analiziran njihov DNK. Otkriveno je da su ranoranioci mršaviji, manje skloni depresiji i nesanici od tzv. “noćnih ptica”.
Naime, da li je neko dnevni ili noćni tip, zaslužno je tačno 15 gena. Međutim, odlazak u krevet menja se i sa godinama. Pa je tako duplo više ranoranilaca među onima koji su ušli u sedmu deceniju nego među mladima. Ima razlike i po polovima, pa su žene sklonije ranom ustajanju nego muškarci. Studija je takođe pokazala da gen koji je zadužen za težinu utiče na to da li je neko najefikasniji ujutru ili uveče.
Postoji mnogo dobrih razloga zašto biste trebali da ustajete ranije. A ovo su samo neki od njih.
VIŠE VREMENA ZA VEŽBANJE
Ranoranioci često otpočinju svoj dan sa malo vežbe – i to objašnjava zašto su obično bolje raspoloženi tokom celog dana nego oni koji kasnije ustaju. Redovno vežbanje povećava nivo hemijskih jedinjenja koja su odgovorna za dobro raspoloženje, a to su endorfini. Takođe, ona podižu i naš energetski nivo.
BOLJE SE NOSE SA MNOGIM STVARIMA
Istraživanja pokazuju da su noćobdije manje emotivno stabilne u odnosu na ranoranioce. Naučnici su pratili više od 6.500 odraslih i njihove navike vezane za spavanje, njihove energetske nivoe, kao i karakterne osobine. Ispostavilo se da su ranoranioci obilovali sa snagom, bilo im je lakše da izađu na kraj sa raznim problemima, oprezniji su, a “lenjivci” su pokazali da su pomalo nestalni i impulsivni.
MRŠAVIJI I VITKI
Jedna australijska studija pratila je pre pet godina 2.200 adolescenata. Utvrđeno je da oni koji kasnije ležu i kasnije se bude imaju dva puta veću verovatnoću da budu gojazni, u poređenju sa decom koja imaju suprotne navike, bez obzira na to koliko vremena provode u snu. Noćni tip gleda više TV program i manje vežba.
UNOSE MANJE KALORIJA
Istraživači su prijavili i da oni koji spavaju do kasno u proseku unose 248 kalorija dnevno više i da konzumiraju više brze hrane i manje voća i povrća nego što je to slučaj sa ranoraniocima. S obzirom na ove modele ishrane, noćni tip je imao i više vrednosti indeksa telesne mase. Pored toga, istaknuto je da i nije samo bitna količina unešenih kalorija koja je konzumirana već je od važnosti i kada, u koje doba dana, se hranite.
MNOGO SU SREĆNIJI
Psiholozi su u svojim istraživanjima našli da oni ljudi koji sebe opisuju kao jutarnje tipove pokazuju i da su srećniji, razdraganiji – i to ne samo tokom prepodneva. Drugo istraživanje je pak ukazalo na to da su stariji ljudi takođe pripadnici grupe srećnijih, za razliku od mlađih koji su malo manje i ređe među srećnijima. Ovo se objašnjava činjenicom da većina ljudi do 60 godine postaju ranoranioci. Do tada svega sedam odsto odraslih su i dalje noćne ptice, dok u starosnoj grupi od 17 do 35 godina se nalazi 93 odsto noćnih tipova. Zaključak je da i kod mladih i starih ranoranilaštvo se nalazi u uskoj vezi sa boljim raspoloženjem.
RANORANIOCI SU ZDRAVIJI
Ista istraživanja ukazala su i na to da su ranoranioci sami sebe okarakterisali kao zdravije osobe, nego što to o sebi misle noćne ptice. Pretpostavka je da rano ustajanje ne znači samo da ćete se osećati energičnije i krepkije, već da ima veze i sa imunološkim mehanizmima organizma, koji značajno mogu biti narušeni sa nedostatkom sna. Ranoranioci su takođe i manje pogođeni stresom, jer imaju više vremena da isplaniraju svoje dane, vežbaju pre posla i pojedu zdraviji doručak.
Pripremila: S. Vidović
