Zdravstvo u Srbiji trenutno nije finansijski održiv sistem zato što doprinosi po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja svih zaposlenih građana nisu dovoljni za operativne izdatke zdravstvenog sektora, kao ni za neophodne investicije za unapređenje kvaliteta usluge. Nedostajuća sredstava, u zdravstveni sistem stižu iz budžeta Republike Srbije dok građani često svoje potrebe zadovoljavaju u privatnom sektoru koji nije integrisan u zdravstveni sistem. Ako je suditi po preporukama iz Studije o mogućim pravcima za povećanje efikasnosti zdravstvenog sistema u Srbiji koja je danas predstavljena značajan zaokret biće i to što će u budućnosti veći akcenat biti na prevenciji, a ne kurativnom lečenju, a građanima bi moglo da bude omogućeno i da imaju izabranog lekara iz privatnog sektora.
Studija je pokazala i da je broj nemedicinskih zdravstvenih radnika posebno u bolnicama visok, a problem su i loše upravljanje javnim nabavkama, nedostatak rešenja za centralizovano upravljanje zalihama lekova i medicinskih sredstava u sistemu, nizak nivo uključivanja privatnog sektora, farmaceutski rashodi Srbije po glavi stanovnika (146 USD) koji su trenutno među najnižim u regionu Centralno-Istočne Evrope i ispod regionalnog proseka od 231 USD.
U studiji je prepoznato i da su liste čekanja za određene procedure znatno duže nego u zemljama OECD, a protok informacija o pacijentima između zdravstvenih ustanova je veoma slab. Takođe, 51,6 odsto populacije ima izdatke za zdravstvenu zaštitu.
Prema ovom opsežnom istraživanju koje je trajalo gotovo godinu dana potrebno je poboljšati finansijsku održivost celokupnog zdravstvenog sistema primenom modela “Nabavke bolničkih usluga” na osnovu ugovora zaključenih sa zdravstvenim jedinicama odgovornim za pružanje zdravstvene zaštite, veće uključivanje privatnika i moguća partnerstva između njih i RFZO
PREPORUKE
- Procedure za registraciju i naknade kod novih inovativnih lekova na tržištu bi trebalo da se pojednostave, jer ovaj vid terapije može značajno smanjiti ostale troškove zdravstvene zaštite, kako u kratkom, tako i u dugom roku.
- Od ključnog značaja je i razvoj integrisanog informacionog sistema za sve zdravstvene ustanove koje se bave pružanjem zdravstvene zaštite posebno za one koji pružaju usluge za koje su kreirane liste čekanja, kako bi se obezbedila razmena informacija u realnom vremenu i optimalna rešenja za pacijenta. Studija takođe preporučuje razvoj softverskog rešenja koje može pomoći da se vodi redovna i uredna evidencija o pacijentima, obezbede privatnost podataka o pacijentu, poboljšaju radnu tehnologiju, smanje birokratiju i nepotrebne logističke troškove kao i da integrišu tehnologiju prenosa podataka “Bez korišćenja papira” u budućnosti.
- Centralizacija zdravstvene zaštite na nivou države se preporučuje kao bolja opcija u ovom trenutku imajući u vidu trenutno stanje razvoja. Problemi koordinacije i rizik od dupliranja usluga, samim tim i troškova su glavni argumenti protiv decentralizovanog sistema zdravstvene zaštite.
Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) i Ministarstvo zdravlja Republike Srbije predstavili su zaključke i preporuke Studija o mogućim pravcima za povećanje efikasnosti zdravstvenog sistema u Srbiji koju su zajednički realizovali sa ciljem da se snimi aktuelna situacija u domaćem zdravstvu.
Studija je sprovedena kroz opšti pregled i analizu novčanih tokova zdravstvenog sistema, ali i mikroanalizu javnih i privatnih zdravstvenih institucija.
– Odbor za zdravstvo AmCham-a i Ministarstvo zdravlja su prepoznali potrebu da se izradi sveobuhvatna studija. Rezultati i preporuke istraživanja od velike su važnosti za kreiranje zdravstvene politike i stvaranje održivog i efikasnog zdravstvenog sistema u Srbiji što će se osetiti i kod pacijenata, građana Srbije- naglasila je Vera Nikolić Dimić, izvršna direktorka AmCham-a.
Preporuke studije predlažu šire angažovanje privatnog sektora zdravstva, prevashodno radi skraćenja lista čekanja, a posebno za one vrste usluga za koje je mikroanaliza pokazala da su u proseku duplo jeftinije od usluga u javnom zdravstvu. Preporuke se odnose i na postepenu promenu fokusa sa kurativne na preventivnu medicinu, bolje planiranje i širu upotrebu novih terapija koje smanjuju ukupan trošak lečenja.
– Ministarstvo zdravlja je ušlo u zajednički projekat izrade ove studije, da bi se obezbedila neophodna analitička osnovu za planiranje reforme zdravstvenog sistema i identifikovale najbolje prakse koje su primenjive u Srbiji, sa krajnjim ciljem poboljšanja efikasnosti funkcionisanja zdravstvenog sistema koji će našim građanima omogućiti bolju i efikasniju zdravstvenu zaštitu- rekao je resorni ministar Zlatibor Lončar.
Izradu studije sprovela je globalna konsultantska kuća “Ernst & Young”. Izradu studije finansirale su kompanije članice AmCham-a, a realizovana je uz pokroviteljstvo Ministarstva zdravlja i aktivno učešće Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Ministarstva finansija i drugih relevantnih institucija.
Pripremila: Mariota Vlaisavljević
