Posledice stresa mogu biti pogubne za organizam. Vaše telo kao odgovor na stres pokreće prirodan mehanizam zaštite. Međutim, ako taj mehanizam stalno radi to može da naškodi zdravlju.
Nadbubrežne žlezde su prva “brana”. One se nalaze odmah iznad bubrega i sastoje se od kore i srži. Glavna funkcija nadbubrežnih žlezda je regulacija odgovora na stres putem sinteze hormona stresa – kortizola i adrenalina.
CEO ORGANIZAM U GRČU
Kada nervni sistem oseća psihičku ili fizičku opasnost, ove žlezde počinju da ispuštaju u krv adrenalin i noradrenalin. Tako se pokreće tzv. mehanizam “fight or flight” (“bori se ili beži”). Hormoni stresa odmah stežu krvne žile i podižu pritisak. Zatežu se i krvne žile u crevima, a to izaziva naprezanje želudačnih mišića i zaustavlja sve procese varenja.
Danas mnogo ljudi konstantno pomalo ispušta hormone stresa tokom celog dana. Ali ljudski organizam nije stvoren da se nalazi u stalnom stresu. Vašim nadbubrežnim žlezdama potreban je period odmora nakon perioda sinteze stresnih hormona.
Njihov preterani rad može izazvati visok krvni pritisak, anksioznost, depresiju, promene raspoloženja i druge psihičke probleme. Ako nadbubrežne žlezde u takvom ritmu rade duže vreme, mogu i da se bukvalno istroše i prestanu sa radom. To može dovesti do hroničnog umora, nesanice, alergije, hipoglikemije, itd.
SAVETI ZA OPUŠTANJE I LAKŠE PODNOŠENJE STRESA
Odmarajte se – ranije pođite na spavanje. Možda će vam trebati devet sati sna, čak i više, nema veze. San nije trošenje vremena. Ništa ne može zameniti kvalitetan odmor.
Smejte se – to je najbolji lek. Gledajte komedije – ako treba, svakog dana! Birajte društvo ljudi koji su optimistični.
Smanjite TV – svedite na minimum gledanje uznemiravajućeg sadržaja na TV-u i Internetu.
Lagano vežbajte – hodanje, joga, tai chi, rastezanje, vežbe disanja povoljno deluju na rad nadbubrežnih žlezda. Izbegavajte iscrpljujuće vežbe.
Pijte dovoljno vode – zamenite vodu s česme filtriranom ili izvorskom vodom.
Unosite dovoljno kalijuma – kalijum je od izuzetne važnosti za rad adrenalnih žlezda. Voće i povrće su dobar izvor kalijuma. Uključite u svoju dijetu šargarepu, kukuruz, avokado, paradajz, spanać, jabuke, banane, pomorandže, kruške, jagode i alge.
Vitamin B5 – važan je za rad nadbubrežnih žlezda. Ima ga u celom zrnu žitarica, sočivu, boraniji, brokoliju, paradajzu, kikirikiju… Ako ne konzumirate redovno ove namirnice, kupite tablete s kompleksom B vitamina koje sadrže najmanje 50 mg vitamina B5.
Više vitamina – pripazite na unos ostalih vitamina i minerala poput vitamina A, C i E, cinka, hroma, magnezijuma, mangana, esencijalnih masnih kiselina i aminokiselina.
Uzmite godišnji odmor – ako je to moguće, nemojte sa sobom nositi mobilni telefon. Provedite odmor uživajući u lepoj prirodi sa porodicom i bliskim ljudima.
Izvor: www.alternativa-za-vas.com