Istraživanje koje je naručio Međunarodni institut za aluminijum (IAI) o recikliranju tri ambalažna materijala za piće – aluminijuma, stakla i plastike (PET) – pokazuje da aluminijumske limenke najbolje podržavaju cirkularnu ekonomiju. U poređenju sa aluminijumskim limenkama, više staklenih i plastičnih boca završava na deponijama zato što se ne prikupljaju. Pored toga, gubici u reciklažnom sistemu nakon prikupljanja su tri puta veći za PET i staklene boce nego za aluminijumske limenke.
Firma Eunomia Research and Consulting je u ime IAI proučila podatke iz pet regiona: Brazila, Kine, Evrope, Japana i SAD. Podaci su se odnosili na gubitke pri obradi iskorišćenih aluminijumskih limenki, staklenih boca i plastičnih (polietilen tereftalat – PET) boca. Takođe su uključili prikupljanje, sortiranje, ponovnu obradu i termičku obradu i reciklažu u zatvorenom ciklusu.
„Iako nijedna ambalaža za piće nije u potpunosti dostigla pun potencijal kad je reč o cirkularnosti, aluminijum nadmašuje staklo i plastiku (PET) u svim fazama sistema upravljanja otpadom. Aluminijumske limenke su danas najrecikliranija ambalaža za piće na svetu. Kad se aluminijumska limenka prikupi od potrošača, ima neprikosnovenu stopu efikasnosti sortiranja, ponovne obrade i ponovnog topljenja od 90 odsto, u poređenju sa staklom (67%) i PET ambalažom (66%). Na osnovu toga, aluminijum može da se opiše kao materijal izbora za cirkularnu ekonomiju. Ovo je naročito važno imajući u vidu potencijal reciklaže kada je u pitanju smanjenje ugljenika“, istakao je Ramon Aratija, potpredsednik za globalne poslove od javnog značaja u kompaniji Ball Corporation.
„Broj aluminijumskih limenki koje se prikupe nakon upotrebe je za oko 18 odsto viši u odnosu na PET boce i 28 odsto viši u poređenju sa staklom. Veći udeo PET i povratnih staklenih boca završava na deponijama ili u rečnim tokovima zato što se ne prikupljaju. To će u dekarbonizovanom svetu verovatno doprineti većoj potražnji i za recikliranim i za primarnim aluminijumom“, izjavio je Endrju Vud, direktor za strategiju i razvoj poslovanja kompanije Alumina Limited.
Sa masovnom proizvodnjom aluminijumskih limenki prva je počela Coors Brewing Company 50-tih godina prošlog veka kako bi poboljšala ukus piva, ali i ponudila održiviju ambalažu u odnosu na limenke od čelika. Zbog toga ohrabruje činjenica da ova studija pokazuje da se ekološki ciljevi tog revolucionarnog novog proizvoda od pre toliko godina i danas ostvaruju.
„S obzirom da Institut ove godine slavi 50. rođendan, osvrnuli smo se na dugu istoriju svoje organizacije u oblasti prikupljanja podataka, analize i pravljenja modela. Aluminijum je jedan od najreciklabilnijih materijala na planeti i IAI sprovodi kampanju za vraćanje upotrebljenih proizvoda u reciklažni ciklus, imajući na umu ekonomske i ekološke prednosti ovog metala u našoj globalnoj ekonomiji. Poređenje stopa reciklaže različitih materijala nema smisla ako ne znate kako se meri i u koje proizvode se reciklira. Ova studija je prva javna studija koja sveobuhvatno analizira obim reciklaže i gubitaka tri vrste ambalaže za piće u različitim regionima. Zahvaljujući većoj preciznosti određivanja gde dolazi do najviše gubitaka, ona bi mogla da ponudi rešenja za unapređenje stope recikliranja za sve materijale. Očito smo ušli u novu eru transparentnosti cirkularnosti“, kaže Marlen Bertram, direktorka za scenarije i prognoze u IAI.
„Sistemi prikupljanja i sortiranja su od ključnog značaja za povećanje cirkularnosti i ostvarivanja punog potencijala beskonačno reciklabilnih materijala. Potreban nam je zakonski okvir koji podstiče istinske reciklažne i cirkularne sisteme, gde se iskorišćena ambalaža za piće iznova i iznova reciklira – bez gubitka na kvalitetu. Aluminijum savršeno odgovara višestrukom recikliranju proizvoda u novi proizvod. Otpad treba da počnemo da posmatramo kao dragoceni resurs i da postojeći materijal ponovo koristimo za proizvodnju nove ambalaže i tako štedimo dragocene prirodne resurse i energiju i smanjujemo emisije“, rekao je Emilio Bragi, izvršni potpredsednik kompanije Novelis i predsednik Novelisa za Evropu.
Izvor: Zdravaiprava
