Za tri, do tri i po sata nakon doručka uglavnom ogladnim i tada pojedem malo neslanog kikirikija, rižane galete, orašaste plodove i zeleni čaj.
Zatim sledi mamin kuvani ručak, užina a potom na povrćkama baziran obrok za večeru. Trudim se da prepodne popijem litar vode, a zatim to isto učinim u popodnevnim časovima između ručka i večere. Za užinu pojedem ili voćku, keksić koji napravim, bademe, lešnike, malo suvog voća… Za večeru salatu, pečurke, belo meso, parče integralnog hleba (mama i ja volimo da u kućnoj pekarici pravimo hleb od heljde sa semenkama). Verujem da u svemu treba biti umeren i ako unosim dovoljno hranljive namirnice, voćke i povrćke i vežbam i puno šetam, nema brige. I da, brojka na vagi pokazuje isti broj kao pred put u Ameriku ali nije reč o tome koliko kilograma imam. Pre sam bila tanka, ali ni delom u kondiciji kao sada. Redovni, hranljivi obroci uz fizičku aktivnost učiniće vas da se osećate zdravijim, snažnijim i smirenijim, a to je ono što je važno. I naravno da pojedem palačinke, kolač u poslastičarnici, sladoled, a sveže ispečenoj piti od heljde sa suvim šljivama i orasima ne mogu odoleti ni u deset uveče. Samo to činim jednom do dva puta nedeljno i tek sada shvatam da sam onoliko slatkiša jela ne iz potrebe, već nervoze ili dosade… Kada nešto jedete ređe, u tome više uživate. A i shvatite da vam nije baš neophodna čokolada i koješta i da su orašasti plodovi i voćke čak i ukusniji i slatki, zar ne? Ako znam da ću ići na neki rođendan gde ću se najesti, kući se vratim peške. Obožavam da šetam i to ne samo da je blagotvorno za telo već i duh, što je još važnije. Nema boljeg načina da razbistrite misli od duge šetnje ili vožnje biciklom na svežem vazduhu.
