Ceo život se trudimo da sačuvamo zdravlje. Neko zdravim načinom ishrane, neko vežbanjem, neko pozitivnim načinom razmišljanja… I sve su to načini koji daju rezultate, i koji su poznati i provereni. Ali postoji još jedan sjajan način da očuvate svoje mentalno i fizičko zdravlje koji još uvek ne koristi i ne primenjuje dosta ljudi. To je planinarenje, otkriva u autorskom tekstu za portal Zdrava i prava Biljana Oljača, specijalista za “public relations” i autorka knjige ”Istine i zablude o PR-u”.
U vezi planinarenja, kao i u vezi većine drugih nepoznatih stvari u životu, ljudi imaju predrasude. Uglavom misle da je za bavljenje planinarenjem potrebna vrhunska kondicija, i da se za te planinarske poduhvate moraju spremati i vežbati danima i mesecima. A oni za to nemaju vremena!
Međutim, istina je potpuno drugačija. U svakom planinarskom društvu postoje planinarske akcije različite težine. Od onih najlakših za početnike, gde se praktično i ne penjete na neke veće planine, nego više pešačite po brežuljcima i livadama. Nakon toga slede akcije srednje težine gde su već i napori malo veći. Na takve akcije se ide kada već imate odgovarajući planinarski staž. Do, naravno, onih visokorskih akcija na koje idu isključivo planinarski profesionalci.
Tako da izbora uvek imate, a na vama je da odlučite koja vrsta planinarske akcije vam u ovom trenutku najviše prija.
Najvažnije je da smo svesni činjenice da boravak u prirodi leči. I da umesto tableta za glavobolje, i za umirenje treba svi da počnemo da ’’konzumiramo’’ prirodu, jer je ona lek za sve. I ako samo malo bolje razmislimo shvatićemo da naši predci nisu imali mogućnosti da se leče lekovima kao što je to danas slučaj, ali su ipak bili prilično zdravi i dugovečni. I čak i ako se nekada razbole, rešenje i za to pronalazili u prirodi.
U prirodi se kriju rešenja mnogih naših problema, ali je čoveku današnjice lakše da proguta tabletu i legne da spava, nego da stavi ranac na leđa i krene u prirodu.
Sama činjenica da ćete jedan ili više dana provesti na čistom vazduhu daleko od gradskog smoga, da ćete umesto gradske buke slušati cvrkut ptica i šum planinake reke, i da ćete umesto da budete zavaljeni u fotelju ispred malog ekrena uz neizbežne ’’zdrave’’ grickalice biti u pokretu i početi da konzumirate zdraviju hranu (jer jedno vuče drugo), je već dovoljan razlog da počnete da razmišljate na ovu temu. I ne samo da razmišljate, nego i da preduzmete akciju. 
Kada je planinarenje u pitanju interesantna je još jedna stvar. Mnogo ljudi ima želju da se vrati prirodi, ali izgovor nalaze u tome da nemaju sa kim da idu, jer suprug ili supruga nisu za to zaisnteresovani, prijateli takođe i kako oni sada sami da se upuste u nepoznato?! Reći ću vam iz ličnog iskustva kada sam god krenula sama na neku planinarsku akciju provela sam se najbolje. Jer planinari, i uopšte ljudi koji vole prirodu su otvoreni i druželjubivi, i nema sumnje da ćete baš tada upoznati mnogo kvalitenih ljudi koje inače, da ste sa nekim krenuli, zasigurno ne biste upoznali.
Još jedna stvar u kojoj ljudi traže opravdanje za svoju letargiju je: ’’Nemam planinarsku opremu’’. Sve što vam je za početak neophodno od planinarske opreme su dobre planinarske cipele. Sve ostalo sigurno već imate u svom ormaru, i potrebno je samo da malo potražite i već ste spremni za svoju prvu akciju u netaknutoj prirodi. Naravno, ako se planinarenjem nastavite baviti aktivno vremenom ćete kupovati neke sitnice koje će vam biti korisne, ali za početak vam one sigurno nisu neophodne.
Neverovatan je osećaj kada se vratite uveče sa planinarske akcije, i posle celodnevnog pešačenja logično bi bilo da jedva čekate da se dokopate fotelje i da odmorite umorno telo. Međutim, činjenice su potpuno drugačije. Kada dođem sa celodnevnog planinarenja, spustim ranac i pomislim: ’’Ovog časa bih mogla da krenem, i da sve ovo prepešačim još jednom.’’
I nije stvar u mojoj vrhunskoj kondiciji. Naprotiv!
Stvar je u pozitivnoj energiji, i prirodi koja vam ulije neverovatnu snagu i energiju kakvu ne možete ni da zamislite. Priroda od čoveka uzme sve ono loše, a vrati mu sve ono najbolje. Pa kada je tako, zašto bismo taj Božiji dar koji je na raspolaganju svakome od nas propuštali?
Zašto se odlučujete za još jedna dosadan i letargičan vikend u toku koga ćete se po ceo dan premeštati od fotelje do troseda sa daljinskim upravljačem u ruci, žaleći se kako se ne osećate baš najbolje i kako je to sigurno zbog promene vremena i zbog premora i stresa? Umesto svega toga poznatog i nekorisnog, krenite u nepoznato i korisno. Počnite da se družite sa prirodom i videćete da će priroda taj vaš trud (koji se kasnije pretvara u čisto zadovoljstvo) višestruko nagraditi!
Tekst: Biljana Oljača
