Čigong je univerzalna veština specifičnih pokreta, koja dovodi do jedinstva uma i tela. Kroz lagano pokretanje svih delova tela kao jedinstvene celine, do pravilnog prirodnog disanja i dubinske relaksacije, ova veština nas vodi ka savršenoj ravnoteži i spoznaji unutrašnje alhemije ljudskog tela.
Čigong vežbama telo se prirodno čisti i oslobađa od toksina i stresa, mozak dolazi u stanje aktivne budne relaksacije i svesnosti, a to je stanje kada se um i telo regenerišu, kada se u umu aktivira mudrost, inteligencija, logika, intuicija, kada mozak popravlja greške u funkcijama i organima tela.
– Vežbe čigonga bazirane su na savršenom poznavanju prirodnih zakona i energija neba, zemlje i čoveka. Pokreti u vežbama su sinhronizovani sa disanjem i uspostavljaju unutrašnju harmoniju energija u telu, dovodeći ih u ravnotežu sa spoljašnjim energijama koje deluju na telo – objašnjava Vladimir Topolšek, instruktor čigonga.
U Kini je, kaže naš sagovornik, još pre više hiljada godina postojala svest o tome da je Qi bioenergija čoveka ili vitalna životna sila ta koja ga povezuje sa celim univerzumom.
– Da sve što postoji na svetu, pa tako i ljudsko telo i njegova energija ima svoj jin i jang aspekt, odnosno dualizam dve sile. Kada su jin i jang energije u ljudskom telu u svom večitom kretanju i ravnoteži, čovek je zdrav. Debalansom ovih energija nastaju problemi po zdravlje čoveka.
ČIGONG I NAUKA
U drugoj polovini prošloga veka, u Evropi kao i u Americi, uspostavljeni su naučno istraživački timovi koji su imali za cilj, da u okviru renomiranih ustanova kao što su MIT (Massachusetts Institute of Technology), Harvard univerzitet, Londonski univerzitet, Londonski burbik Institut (London Boorbick Institute), da ispitaju uticaj čigong vežbi po fizičko i mentalno zdravlje čoveka. Još 1974. godine britanski fizičar i hemičar Ser Kerpokes je koristio moderne naučne metode kako bi studiozno proverio uticaj čigong vežbi.
Od svetski poznatih naučnika, u istraživački rad i debatu, su se uključili i Josephson, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku iz 1974. godine, kao i Bragoukin, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju iz 1977. godine.
– Ovu veštinu specifičnih pokreta i velikog terapeutskog učinka na negovanje zdravlja čoveka je prepoznala i priznala Svetska zdravstvena organizacija, a Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je 2007. godine usvojilo Pravilnik o alternativnoj medicini u koji je između ostalog svrstan i čigong – kaže Topolšek.
OVE VEŽBE PRIJAJU SVIMA
Trenutno u svetu čigong vežbe praktikuje oko sto miliona ljudi kako bi na prirodan način održavali dobro zdravlje i dugovečnost. Ovaj podatak o popularnosti je još jedna u nizu potvrda učinkovitosti ove veštine. – Vežbanjem ove veštine učimo se osnovi slobodnog pokretanja tela kao celine stvarajući tako čvrst temelj za prirodno razvijanje bilo koje vrste pokreta tako da vežbajući ovu veštinu mogu da imaju korist svi, bez obzira na pol, godine starosti, bilo da je reč o rekreativcima ili profesionalnim sportistima. Mnoge svetske firme i kompanije izdvajaju značajna sredstva za finansiranje programa koji pomažu njihovim zaposlenima da nauče veštinu prirodne upotrebe uma i tela – čigong. Rezultati postignuti širom sveta su izvanredni – otkriva Topolšek.
KOLIKO VREMENA JE POTREBNO ZA PRVE REZULTATE VEŽBANJA
On ističe da bi svaki praktikant pre samog dolaska na trening trebalo da zna motiv i razlog iz kog bi želeo da vežba.
– Iskreno učenje veštine zahteva posvećenost samim tim mnogo razumevanja, osećaja, truda i strpljenja je neophodno kako bi uloženo vreme dalo dobre rezultate. Osećaj deli učenika koji iskreno daje sebe da bi naučio od sledbenika koji samo sebično uzima kako bi izgradio svoje ime. Rekreativno vežbanje takođe zahteva iskrenost i osećaj ali dosta manje uloženog vremena gde čak i petnaestak minuta svakodnevnog vežbanja daju dobre rezultate u poboljšanju kvaliteta života i očuvanju zdravlja. Brzina napretka zavisi od pojedinca i njegovih mogućnosti – kaže Topolšek.
DA LI OVA VEŠTINA IMA ŠTETNIH UTICAJA PO LJUDSKO ZDRAVLJE
Izvođenje pokreta u ovoj veštini je prirodno i fluidno bez naglih promena i ekstremnih istezanja. Svaki praktikant vežbe prilagođava sopstvenom opsegu trenutnih mogućnosti pokreta.
– Ova veština nema štetnih uticaja po ljudsko zdravlje. Naravno, kao i za sve druge stvari, da bi se razumeli osnovni principi i usvojili kroz vežbanje potrebno je vreme, pa bi praktikanti sa već postojećim zdravstvenim problemom trebalo da se konsultuju sa stručnjakom u slučaju da neki od pokreta eventualno nije preporučljivo raditi na samom početku vežbanja – savetuje Topolšek.
KADA I GDE JE NAJBOLJE VEŽBATI
Idealno je vežbati na nekom tihom mestu u prirodi ali zbog današnjeg ubrzanog načina života moguće je vežbati bilo gde i bilo kada pošto su vežbe jednostavne i ne zahtevaju puno prostora za izvođenje.
Pripremila: Lidija Bratun
