Prema nekim zvaničnim podacima oko 1,3 milijarde tona namirnica se godišnje baci u svetu. To je 30% svetske proizvodnje namirnica, dakle skoro pa trećina. Voće i povrće prednjače u ovoj statistici, jer ono se najviše kvari i najviše baca od svih namirnica. Naravno, bacaju ih potrošači kojima su dostupni – potrošači u bogatim zemljama bace onoliko hrane koliko iznosi celokupna proizvodnja podsaharske Afrike. Po glavi stanovnika Evrope ili Severne Amerike to je oko 100 kilograma hrane godišnje, dok potrošači Afrike i Azije prosečno bace oko 5-10 kilograma hrane na godišnjem nivou.
Bacanje hrane nije tako bezazlen problem kako ga mnogi doživljavaju. On stara „gde ima tu se i baca, tu se i prosipa“, u ovom slučaju je besmislena. Hrane zapravo nema dovoljno. Bacanje hrane ne troši samo novac. Odbačena hrana se šalje na deponije gde truli i proizvodi metan koji je nakon ugljendioksida najodgovorniji za efekat staklene bašte. Drugim rečima: bacanje hrane doprinosi negativnim klimatskim promenama. Prema Institutu za Svetske resurse, skoro četvrtina svih upotrebljenih voda u poljoprivredi potroši se na bačenu hranu.
Miroslav Otašević, inženjer prehrambene tehnologije i stručnjak iza projekta”Šta jedem?” podelio je sa nama par saveta o pravilnom skladištenju namirnica.
Nemojte kupovati više nego što vam je potrebno. Nije strašno ni ponekad biti gladan. Izbegavajte da idete gladni u kupovinu. Izbegavajte kupovinu voća i povrća na veliko. Pažljivo planirajte kupovinu kao i potrošnju kupljenog. Pokušajte da ispravno skladištite hranu i kupljene proizvode: krompir, paradajz, luk, krastavac nikada nemojte hladiti – uvek ih čuvajte na sobnoj temperaturi.
Postoje plodovi koji proizvode gas etilen prilikom sazrevanja. Takvi su: paradajz, banana, kruška, breskva, dinja, mladi luk. Njih držite podalje od krompira, jabuke, paprike, lisnatog zelenila jer su oni jako osetljivi na etilen. Uopšte, ubran plod nije ubijen ili mrtav kao što neki misle. Naprotiv, ubrano voće i povrće je tek tada živo. Kada se ubere sve životne aktivnosti i svi biohemijski procesi su intenzivniji nego pre branja. Ubrani plod intenzivnije diše. Ako voće i povrće čuvate na gomili, veće su šanse da će istruliti. Izbegavajte čuvanje mokrog voća i povrća, pokušajte da ga obrišete. Voda potpomaže truljenje. Pa znate i sami, kada jedete uvek su na dnu one trule voćkice. To je zato što se voda u posudi slije na dno, a one voćkice koje su u vodi – najbrže istrule. Vodite računa kada voće i povrće vadite iz frižidera, jer tada dolazi do kondenzacije vode na površini plodova i polodovi brže trule. Luk čuvajte na tamnom, suvom i hladnom mestu (ne morate u frižideru), zamotajte ga u novine. Ako vas mrzi da svaku glavicu luka odvojite novinama, onda povremeno proverite da li neke glavice treba odvojiti od drugih jer su se pokvarile.
