Kada dugo trpite i ne idete u toalet i ne praznite svoja creva, bolovi u stomaku samo su jedna od posledica predugog zadržavanja. Da li je suzdržavanje od toaleta loše za vas?
Velika nužda– kako god to nazvali, svi to radimo, pa zašto ne bismo razgovarali o tome? Na kraju krajeva, to je prirodna funkcija ljudskog tela. Kad većina nas mora da ide, mi idemo. Ali šta se dešava kada je ispred kupatila dug red? Ili ste na putovanju, a najbliži toalet nije još 45 minuta? Ili ste usred važnog radnog sastanka? Evo svega što treba da znate o suzdržavanju.
Kao znoj i mokraća, odlazak na veliku nuždu je način na koji se vaše telo rešava toksina i materijala koje ne može da koristi.
“Pražnjenje creva je poslednja stanica u kretanju hrane kroz vaš probavni trakt. Napravljen je od onoga što ostane nakon što vaš probavni sistem (želudac, tanko crevo i debelo crevo) upije hranljive sastojke i tečnost iz onoga što jedete i pijete”, prema američkoj Nacionalnoj medicinskoj biblioteci.
U stvari, posle svakog obroka, prema rečima dr Dana Kohen, lekarke za integraciju i internu medicinu sa sedištem u Njujorku dolazi do gastrokoličnog refleksa, a to je kada se naš stomak rasteže, i to nam signalizira da bi trebalo da idemo u toalet.
“Ako se ne praznite nakon svakog obroka, nema potrebe da se uznemirujete, jer je svačiji digestivni sistem drugačiji. Možete ići jednom dnevno, svaki drugi dan ili jednom na tri do četiri dana. Ali kada osetite nagon da odete, trebalo bi da odete čim stignete do toaleta. Što se duže suzdržavate veće su šanse da iskusite negativne efekte kao što su grčevi u stomaku i zatvor, jer se tečnost u crevima s vremenom apsorbuje i ostavlja čvrste materije da se zbijaju”, navodi dr Kohen.
Ako morate da se suzdržavate verovatno se nećete suočiti sa ozbiljnim zdravstvenim rizicima sve dok to nije česta pojava i nije predugo.
“Rektum je vezikula koja drži, pa je za to tu. Retko se može videti kod odrasle osobe da je suzdržavanje zaista opasno”, navodi dr Kohen.
Ali, ako vaše dete izbegava da kaki to može biti pravi problem, pogotovo ako je iz psiholoških razloga. Doktor Kohen obavezno savetuje razgovor sa pedijatrom u tom slučaju.
Izvor: Zdravaiprava
